Noć uoči Kosovske bitke, knez Lazar slavi slavu na tajnom mestu u Kruševcu. Na večeru je pozvao svu srpsku gospodu: Jug Bogdana i njegovih devet Jugovića, Vuka Brankovića, Kosančić Ivana, Toplicu Milana, Miloša Obilića. Svako od njih je imao svoje mesto za stolom i bio raspoređen po važnosti. Na čelu stola sedeo je knez Lazar, sa njegove desne strane stari Jug Bogdan i devet Jugovića, a sa leve strane Vuk Branković, bogati, moćni vlastelin i ostala gospoda. Na dnu stola, naspram kneza Lazara sedeo je njegov najveći i najbolji vitez, Miloš Obilić, a do njega dve srpske vojvode Kosančić Ivan i Toplica Milan.
U svojoj zdravici Knez Lazar nazdravlja gostima po njihovoj važnosti i osobinama, prvo po stareštvu, pa po gospodstvu, milosti, lepoti, visini i na kraju po junaštvu. Napijajući zdravicu, knez Lazar iskazuje sumnju u vernost Miloša Obilića, i optužuje ga da će ga sutra izdati na Kosovu. Kneževe reči prekora su pune blagosti, jer umesto pretnje kaznom on Milošu nudi nagradu za dotadašnju vernost.
Nepravedno optužen za izdaju i osramoćen pred ostalom srpskom gospodom, Miloš Obilić ogorčeno, ali dostojanstveno odgovara knezu. Zahvaljuje se na daru, ali ne i na njegovoj besedi. On kaže da nikada nije bio, niti će biti izdajnik, a optužbe prebacuje na onog što Lazaru "sjedi za skutom" i "ladno vino pije". Miloš se zariče da će usred turske ordije zaklati turskog cara Murata i stati mu nogom pod gr'oce i da će se, ako kojim slučajem preživi, osvetiti Vuku Brankoviću zbog klevete.
Narodni pevač u ovoj pesmi iskazuje svoje neslaganje sa feudalnom dvorskom podelom na "gospodu i gospodičiće". Najvećeg junaka Miloša Obilića knez Lazar stavlja na začelje stola, dok ga narodni pevač stavlja u centar pesme ističući njegovo junaštvo i najviše moralne osobine. Pesma pokazuje i da narod nije voleo najvišu vlastelu, zato što je bila dosta odvojena od naroda, a njihova vrhovna vrednost bilo je gospodstvo, koje je nasledno - novac, moć, vlast. Narod je mnogo više cenio junaštvo koje se stiče, i zato su mu bile milije vojvode - Kosančić Ivan, Toplica Milan, Miloš Obilić - koje su u to vreme i bile bliže običnom narodu.
