Zagonetka je enigmatična forma koja sadrži metaforičko-alegorijski opis neke stvari ili pojma čije ime treba pogoditi. U srpskom narodnom stvaralaštvu postoji veliki broj zagonetki i svaka ima poseban, izrazit oblik pesničkoga govora. Zagonetka predstavlja i jezički i pesnički problem. U njoj pitač - zagonetač zamisli, zagonetne neki predmet, prevede ga na jezik pesničke slike, a slušalac - odgonetač treba da u pesničkoj slici prepozna zamišljeni predmet, da odgonetne zagonetku. Zagonetač pravi jezičke skrivalice i zamke, preodeva reči, igra se rečima, da bi predmet zagonetke što bolje sakrio. Zaista je potrebno imati oštar um i jaku maštu da bi se jedna zagonetka odgonetnula.
Prema formi i sadržaju zagonetke se dele na prave zagonetke, zagonetke pitalice, zagonetke skrivalice, i mogu da budu u stihu i u prozi. U zagonetke je utkano fino zapažanje i istinska pesnička darovitost. To pokazuje i ova zagonetka: Šta prođe kroz slamku a ne šušnu? - Žito kad raste.
Zagonetka se najčešće javlja u obliku pesničke slike, metafore. Zagonetka - metafora može da bude kraća (Zemlja zemlju kopa. - Čovek) i duža (Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku. - Očni vid). Zagonetke se ponekad pojavljuju u obliku neposrednog pitanja, kao ova: Šta na oči svira? - Dvojnice.
Zagonetke nisu nastale samo u časovima dokolice, za igru i zabavu. One su postale i vredna književna ostvarenja, puna duhovitih misli i osećanja.
