Sve epske pesme o događajima pre Kosovske bitke govore o drami opredeljenja koja se vodi u svakom od kosovskih junaka. Svi su oni stavljeni pred istu dilemu: da li poći u bitku za koju se unapred zna da je izgubljena ili izbeći borbu po cenu moralne degradacije. Car Lazar i Miloš Obilić su glavni junaci ove kosovske drame, a njihovo opredeljenje za borbu čini njenu osnovicu. To je dilema cara Lazara koji mora da bira između vazalne podložnosti sultanu ili smrti na bojnom polju. Drugi ključni momenat kosovske drame jeste opredeljenje glavnog kosovskog junaka, Miloša Obilića, oklevetanog viteza, koji herojskim podvigom i smrću dokazuje svoju ispravnost. Kao antiteza liku Miloša Obilića dat je lik izdajnika Vuka Brankovića. U pesmama su data opredeljenja za borbu i drugih kosovskih junaka. Musić Stevan dolazi na Kosovo posle bitke, kada je sve izgubljeno, pa ipak ulazi u borbu i gine. Boško Jugović odbija da ostane na dvoru, jer je Kosovo za njega ispit viteške časti i hrišćanske dužnosti. Isto to čine i sva njegova braća.
Sama Kosovska bitka nije opevana ni u jednoj celovitoj pesmi, već se nalazi samo u odlomcima pojedinih pesama. Izuzetno dramatično je dočarana njegova atmosfera, a naročito junaštva Miloša Obilića, Kosančić Ivana, Toplice Milana, devet Jugovića, Banović Strahinje, Srđe Zlopgleđe.
U epskim pesmama koje govore o događajima posle bitke u prvi plan izbijaju supruge, majke, sestre, verenice poginulih junaka. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički, kao pogibija svih. U dvema najlepšim pesmama iz ovog ciklusa, baladama Kosovka devojka i Smrt majke Jugovića, vizija poraza je preneta sa kolektivnog na lični i porodični plan. U obema žena (verenica, odnosno majka) luta po bojnom polju i među mrtvima traži one koje je izgubila. U tu epsku osnovu utkana je duboka tuga zbog gubitka najbližih i najdražih, što ove pesme uzdiže među najsnažnije i najpotresnije pesničke tvorevine cele srpske književnosti, usmene i pisane.
