Pesma Kada smo se rastali je podeljena u četiri strofe i svaka od njih ima osam stihova. Pisana je u prvom licu i svaka strofa govori o različitim vizijama ljubavnog rastanka, koje daju osećaj bola i tuge.

Pesma Kada smo se rastali počinje sumornim tonom očaja koji će karakterisati celu pesmu. Ovo osećanje očaja izazvano je rastankom pesnika sa voljenom osobom i obeleženo ćutanjem i suzama i skoro slomljenim srcima. Njena reakcija je leden i bled obraz, i još ledeniji poljubac koji predskazuju tugu. Druga strofa nastavlja osećaj slutnje koji se budi u pesniku sa jutarnjom rosom, "jezi na mom čelu". On veruje da je jeza bila "upozorenje na ono što je sada osećao". Njegova voljena je slomila sve zavete, a zvuk voljenog imena donosi sramotu i njoj i njemu. Ime voljene se prenosi i u treću strofu kao nepoznato i ono je samo mrtvo zvono u njegovom uhu. On se pita zašto mu je bila toliko draga, i zna da će dugo žaliti za njom. Četvrtom strofom, pesnik odražava njegov odnos sa voljenom. Oni su se sastali "tajno" i zato mora žaliti "u tišini". Ono što žali je što bi voljena mogla da ga zaboravi. Tako se pesnik pita kako će pozdraviti svoju voljenu kada je sretne posle mnogo godina. I zna da će to učiniti ćutanjem i suzama.