Artnit

Nedelja, 11 Septembar 2016 10:35

Jetrvica adamsko koleno Istaknut

Jedna od najlepših narodnih balada u srpskoj narodnoj književnosti je Jetrvica, adamsko koleno. Ova pesma peva o dobroti i plemenitosti koja ne zna za granice kroz slikovite prikaze porodične tradicije i morala. Izdvajanjem pojma adamsko koleno i njegovim povezivanjem sa jetrvom Koviljkom posebno se ističe plemenitost.

Lirsko-epska narodna pesma govori o plemenitoj Koviljki, kojoj njena jetrva Vinka pred smrt predaje svog nejakog sina Mirka. Ona je moli da kada svom sinu Marinku daje hleba bela, njenom Mirku da od hleba korice, kada njenom Marinku sprema košuljicu njenom Mirku zakrpi traljicu, a kada njenog Marinka ponese u crkvu njenog Mirka za ruku povede. Posle svake poruke Vinka dodaje: "Nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema!"

Nakon smrti svoje jetrve Vinke, Koviljka odgaja njenog sina bolje nego svog, jer zna kako je biti siroče. Ona hleba daje "prije Mirku nego svom Marinku", košuljicu kroji "prije Mirku nego svom Marinku", a "kad iziđe na sokak međ' druge, njena Mirka na krilo posadi, svog Marinka do sebe na zemlju". Dirnuti ovim njenim ponašanjem ljudi blagosiljaju strinu Koviljku, zbog njene privrženosti porodici.

Koviljka šalje sina i deveričića u carevu vojsku u rat, koji je trajao devet godina. Na početku ovog rata gine njen sin Marinko. Desete godine, kada se rat završio u nedoumici kuda da ide strini ili u beli svet, Mirko se "okrete se svojoj miloj strini", da joj zameni izgubljeno dete. Koviljka i tada, saznavši da je njen sin mrtav, izmirena sa stvarnošću, plačući opet ga poziva u zagrljaj uz reči: "Čedo Mirko, odi bliže strini, ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t' zagrli majka odi, Mirko, da t' zagrli strina!"

Pročitano 11067 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Jetrvica adamsko koleno