Šekspirovi soneti obuhvataju 154 pesama u formi soneta, čije su središnje teme prolaznost vremena, ljubav, lepota i moral. Soneti pisani u formi od katrena i kupleta podeljeni su u tri grupe. Prvih 126 soneta su upućeni mladiću, 26 crnoj dami, a poslednja dva soneta se odnose na boga ljubavi Kupidona.

Prvih 17 soneta su posvećeni mladiću od koga Vilijam Šekspir traži da se oženi i ima decu da bi načinio svoju lepotu besmrtnom, prenoseći je na sledeće generacije. U nizu sledećih sonata pesnik pokušava da mladića učini besmrtnim preko svoje poezije, naglašava temu usamljenosti, smrti i prolaznosti života i kritikuje mladića, zato što uživa u poeziji suparničkog pesnika. U poslednjim sonetima posvećenim mladiću ističe se ljubav, kao rešenje smrtnosti.

Soneti 127-152 su upućeni crnoj dami, njenoj tamnoj kosi, crtama lica i karakteru. Ova žena je za Vilijama Šekspira simbol egzotične lepote i "svaki jezik će priznati da lepota tako izgleda". Istovremeno ona postaje i neka vrsta motiva koji prožima celokupnu nit pesničkog osećanja.

Soneti 153-154 su slobodna adaptacija dve klasične grčke pesme. Oni su alegorijsko viđenje grčkog epigrama koji se odnosi na "malog krilatog boga ljubavi Kupidona".