- Ne - reče Pjero. - Više ne postoji. Tu je sad garaža.
- I mislio sam - reče krčmar. - Sve se brzo menja na ovoj zemlji. Ništa ne traje. Sve što ste videli kad ste bili mladi, kad ostarite, nestalo je. Nikad ne možeš oprati noge dva puta u istoj vodi. Ako kažeš dan je za nekoliko časova, već je noć, ako kažeš noć je za nekoliko časova, već je dan. Ništa ne ostaje, sve kreće. Zar vas to na kraju ne zamori? Ali, istina, vi ste mlad da bi to sve razumeli, iako je dovoljno da malo obnovite uspomene pa da vidite da sve oko vas nestaje, ili da je već nestalo. Nego... stvarno je li istina da je kafana ''Posidon'' nestala?
Iz romana Moj prijatelj Pjero
