Artnit

Petak, 06 Maj 2016 10:47

Đurđevske pesme Istaknut

Obredne pesme su veoma stare, i smatra se da su nastale u vreme čovekovog prelaska na zemljoradnju i bavljenje njome. One su vezane za godišnje promene i prirodne pojave, a najbrojnije su prolećne obredne pesme u koje spadaju i đurđevske ili đurđevdanske pesme o hrišćanskom prazniku Đurđevdanu koji obuhvata narodne običaje i magijske radnje, kao što su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Ove pesme imaju pagansko obeležje i zasnivaju se na dvostrukoj magijskoj osnovi, stočarsko-agrarnoj i bajalačko-ljubavnoj.

Hrišćanska crkva na Đurđevdan obeležava uspomenu na Svetog Đorđa, koji je pogubljen 23. aprila 303. godine. Tako i među motivski najstarije spadaju đurđevske pesme posvećene Svetom Đorđu, u kojima on predstavlja personifikaciju prolećnog božanstva i deluje direktnom magijom na oživljavanje prirode.

Dodir Sunca i Vode, koji je vezan za neke obrede za Đurđevdan naslikan je u narodnoj lirskoj pesmi Majka hoće Đurđa da okupa.

Đurđevdan simboliše oživljavanje, pobedu Sunca nad silama tame i zime, i obnavljanje prirode. On se u narodnim pesmama smatra za dan prolećnog okupljanja hajduka, Đurđev danak - hajdučki sastanak.

U narodu se Đurđevdan smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. On je i jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Pročitano 2940 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 07 Maj 2017 11:30

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Đurđevske pesme