Tragedija Okovani Prometej se sastoji od šest činova. Radnja ove tragedije događa se između dva događaja: Hefestovog prikivanja Prometeja za stenu po nalogu Zevsa, i pada Prometeja u bezdan Hada. Prometej je razapet između ljudi, kojima je dao vatru, i u tome je njegova tragična krivica i bogova, jer je prekršio volju vrhovnog boga Zevsa i u tome je njegova herojska vrlina.
Likovi u Okovanom Prometeju naslikani su u nekoliko grubih poteza, ali veoma sugestivno i snažno. Posebno mesto imaju zborske pesme, u kojima Eshil prikazuje svoje filozofske misli.
U tragediji Okovani Prometej prikazana je ljudska sudbina i patnja kroz utvrđivanje odnosa između krivice i kazne, između božanske osvete i slobodne ljudske volje. Prometej je kažnjen time što je prikovan za stenu, a orao mu kljuca jetru. Ali, njemu su i najstrašnije muke draže od ropstva i on je postao simbol večne potrage za znanjem i otpora čoveka protiv tiranije i vlasti i borbe za oslobođenje i napredak čovečanstva. Eshil poručuje čovečanstvu da pravda, za kojom ljudi uvek teže, nije sila koja postoji izvan ljudi i koja će odmah doći na njihov poziv. Ona je u samim ljudima koji je mogu stvoriti i povećavati strpljivim učenjem najviše vrline - mudre umetnosti.
