U svom mauzoleju okićenom raznobojnim električnim sijalicama i arhanđelima od veštačkog mermera, Hose Montijel je plaćao šest godina ubijanja i pljačkanja. Niko u istoriji države se nije toliko obogatio za tako kratko vreme. Kad je u selo došao prvi diktatorski načelnik, Hose Montijel je bio umerena pristalica svih režima i polovinu života je provodio sedeći u gaćama na vratima svoje ljuštionice pirinča. Neko vreme je uživao ugled uspešnog čoveka i dobrog vernika, pošto je javno obećao da će, ako dobije na lutriji, pokloniti crkvi kip Svetog Josipa u prirodnoj veličini, i dogodilo se da je, dve nedelje kasnije, dobio šest zgoditaka i ispunio obećanje. Prvi put su ga videli u cipelama kad je stigao novi gradonačelnik, policijski narednik, levak i grubijan, koji je imao izričito naređenje da smakne opoziciju. Hose Montijel je postao njegov poverljivi doušnik. Taj skromni, debeljaškasti trgovac, čija mirna narav nije budila ni najmanju sumnju, potkazivao je svoje političke protivnike, i bogate i siromašne. One siromašne policija je streljala na glavnom trgu. Bogatašima su davali rok od dvadeset i četiri sata da napuste selo. Pripremajući pokolj, Hose Montijel je po čitavo popodne provodio s gradonačelnikom, zatvoren u zagušljivu kancelariju, dok je njegova žena oplakivala mrtve.

Iz pripovetke Montijelova udovica (zbirka pripovedaka Sahrana Velike Mame)