Artnit

Ponedeljak, 04 April 2016 11:32

Džon Fante - To je bio kavez u kome su me hranili i davali mi mesto za spavanje Istaknut

Dizajn korica knjige Vino mladosti Dizajn korica knjige Vino mladosti

Sada se vraćao u malu belu kuću u Bulderu, Kolorado, gde je živeo s roditeljima i svoja dva brata. Išao je da podeli krevet sa svojim bratom Edijem. Sutra će ustati i poći u školu. Sledeći dan će biti isti, i sledeći, i sledeći, dan za danom, ista monotonija u istom zabačenom gradiću.

Bio sam isti kao Barton. I ja sam spavao sa bratom. Sutra ću se probuditi i pojesti doručak i otići u školu, i samo ću sedeti tamo, slušajući, sanjareći, i to će samo da se nastavi, dan za danom, mesec za mesecom, kroz čitavu srednju školu, kroz čitav koledž, godine i godine u istom žrvnju. A zašto? Da bih postao inženjer, zatočen u kancelariji. Što sam više mislio o tome, sve sam više mrzeo oca koji je mrvio moj život i uništavao mi najbolje godine.

Ušao sam u kuću. Otac je sedeo pored lampe i čitao novine. Tresnuo sam ulaznim vratima.

"Šta te muči?" rekao je.

"Moja stvar."

Slegnuo je ramenima i vratio se novinama. Pogledao sam oko sebe: isti stari zidovi, isti stari plafon, isti stari pod. Eto mesta u kome živim. To je bio kavez u kome su me hranili i davali mi mesto za spavanje.

"Zarobljen", rekao sam. "Kao životinja. Zarobljen u ovoj rupi."

Iz priče U proleće (zbirka priča Vino mladosti)

Pročitano 1342 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Džon Fante - To je bio kavez u kome su me hranili i davali mi mesto za spavanje