Artnit

Utorak, 09 Februar 2016 12:04

Efraim Kišon - U potrazi za izgubljenim spanaćem Istaknut

Ne znam zašto, valjda od šoka mirnog doba ili ne znam čega, pre neki dan mi je odjednom palo na pamet moje srećno detinjstvo. Srećno - to je prava reč. Koliko se sećam, nikakvih briga nisam imao, osim što sam bio izuzetno mršav mališan. Bio sam tako tanak, kažu, da je deda govorio kako u sobu moram da uđem dvaput da bi se zapazila moja prisutnost.

Muka je bila u tome što je medicina upravo uplovila u stadijum u kojem je porodični lekar u crnom govorio roditeljima kako je debljina alfa i omega zdravlja, jer se s debelim rezervama masti i holesterola najbolje suzbija bolest. Stoga nije čudo što me je cela porodica danonoćno upozoravala da moram da jedem brdo hleba s puterom, inače neću imati ovolike brčine a slavna mađarska vojska neće me hteti. Moram, nažalost, da priznam da je mene bilo baš briga i za brčine i za honvede.

Suština problema bila je - zna se - spanać.

U ono davno doba, prema jednom divnom jevrejskom običaju, deca su morala da jedu spanać. U praksi je to bio neki džentlmenski dogovor po kojem deca mrze spanać iz dna duše, a roditelji od toga prave ispit snage. U mom slučaju, taj rat živaca gubio je svu čar iz dva razloga: prvo, što sam bio mršav kao komarac, i drugo, što sam obožavao spanać.

Iz knjige Kišon za gurmane

Pročitano 1437 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Efraim Kišon - U potrazi za izgubljenim spanaćem