Pesma Devojačka molba se sastoji iz tri smisaone celine od po tri strofe i poslednjeg završnog stiha od pet slogova, koji predstavlja sintezu molbe devojke. Ona opet ponavlja reči "Dopusti, majko!", kojima počinje svaka strofa.
Obraćanje devojke majci traženjem dopuštenja u pesmi Devojačka molba je dato u obliku distiha, ali uvek sa novim zahtevom. Devojka u svojoj prvoj molbi majci samo nagoveštava svoju ljubav, i želi da se kroz prozor osmehne na dragog, jer on voli samo nju "iz dna duše" i njega njen osmeh "srećom poli". U drugom zahtevu ona traži da ga sa svog praga pozdravi rupcem i tako mu da znak svoje ljubavi i čežnje, jer joj on peva da mu pogled njenog oka donosi dan, a pozdravi njene ruke su za njega ponos. Treći zahtev, "da zoru dočekam u vrtu s njim" ukazuje na snagu njene ljubavi. Stalni uspon emotivne tenzije po uzlaznoj gradaciji i molba devojke za dostizanje sreće i ljubavi je u skladu sa poslednjom željom dragog. Devojka kaže da on njoj peva: "Da zajedno ćemo do zvezda se peti; da, ako mene ne dadne mu Bog, mora umreti." Poslednja poetska slika je emotivno najjača i ilustruje koliko je ljubav devojke i njenog dragog jaka. Ptice koje je dirnula njihova ljubav su se okupile u vrtu i željno iščekuju zoru kada treba da se zaori pesma dragog. Ali, majka se ne odaziva na molbe devojke da joj dopusti susret sa dragim. Zato je poslednji stih "Dopusti, majko!" nalik na vapaj i večitu čežnju devojke za dragim.
