U pesmama Milana Rakića iz ciklusa na Kosovu spaja se sadašnjost i prošlost. Tako se u pesmi Božur simbolično prikazuje verovanje naroda da je posle Kosovske bitke na Kosovu izniknuo božur, crven od srpske, a plav od turske krvi. Ovi plavi i crveni božuri spajaju prošlost i sadašnjost, jer cvetaju i danas.
Pesma Božur opisuje jednu lepu noć na Kosovu, u kojoj "u mlazevima zlatokosim pada nesuštastvena mesečina", "s topole, rasta, bagrema, i duda". Noć je satkana od niti mesečine, a "velika duša mesečeva sniva" nad livadama i u rascvetanim granama. U završnim stihovima pesme uvodi se sećanje na veliku Kosovsku bitku. U noći pod mesečinom "ćuti polje ravno - gde nekad pade za četama četa", a po njemu cveta crven i plav božur koji je iznikao iz crvene srpske i plave turske krvi.
