Ljubavno osećanje u Romeu i Juliji tka ljudske sudbine. Među platanima i rascvetalim narovima, pod plavim nebom Verone, dvoje mladih ljudi zavoleli su jedno drugo.
Na putu ka njihovoj sreći isprečila se svađa i mržnja njihovih porodica. Oni postaju bespomoćne igračke u rukama boginje Fortune, žrtve mržnje svojih roditelja i zločudnih sila sudbine. Zaljubljeni su nemoćni pred sudbinom. Sudbina nije mističan usud, već je personifikacija okolnosti u kojima se čovek nalazi i iz kojih se po svojoj volji ne može iščupati. I sami zaljubljeni posle neravnopravne borbe sa okolinom postaju svesni da su osuđeni na propast. Njihova ljubav puna obećanja sreće dovodi do propasti i radost se pretvara u tugu. Oni umiru u surovom svetu koji ih okružuje. Njihova ljubav je jača od smrti i smrt ih sjedinjuje. Njihova smrt dovodi do izmirenja zavađenih porodica, a nad njihovim grobom podiže se zlatan spomenik koji vodi u budućnost. On je uspomena koja gori večnim plamenom ljubavi. U njemu je i motiv afirmacije života ove ljubavne priče od koje nema žalosnije na svetu.
Romeo i Julija je večna himna ljubavi. U njoj sve treperi od intenzivnosti života. Iako je data u slikama iz daleke prošlosti u renesansnoj atmosferi u njoj je prisutna večna čežnja za srećom. Ona izražava onu ljubav koja je jača od smrti. Ljubav Romea i Julije je odavno izašla izvan svog imaginarnog sveta i postala opšti simbol fatalne, velike ljubavi. Njihova ljubav večno odjekuje u srcima ljudi u svim vremenima i svim delovima sveta.
Stihovi Romea i Julije, Vilijama Šekspira nalaze odjeka u duši. U tim stihovima ima nečega toplog, dalekog, bolnog. Oni ostavljaju trajan i dubok utisak svojom poetičnošću, dubinom misli i gromadno satkanim ljubavnim osećanjima. Ljubav Romea i Julije je postala večna inspiracija umetnicima. Mnoga umetnička dela nadahnuta su ovom lirskom tragedijom.
