Artnit

Četvrtak, 27 Avgust 2015 11:06

Tomas Man - Zavičaj Istaknut

Dizajn korica knjige Ispovesti varalice Feliksa Krula Dizajn korica knjige Ispovesti varalice Feliksa Krula

Kako lako, kako nestrpljivo, nipodoštavajući i ravnodušno ostavlja mladić, kad se u široki svet baca, zavičaj svoj maleni sebi za leđima, nijednom se za zvonikom njegovim, za vinorodnim brežuljcima njegovim ni ne obazrevši! Pa opet, ma koliko se od njega otrgao i dalje mu se otimao, opet slika njegova, smešno milija od svega drugog, u dubinama svesti sačuvana mu ostaje, ili posle mnogih godina dubokog zaborava ponovo u njoj čudesno izranja:

ono što je otrcano, biva časno, predan delima, akcijama, uspesima svoga življenja tamo napolju, čovek se tajno obazire na onaj sitni svet, pri svakom preokretu, pri svakom uzdizanju svoga života potajno se pita šta li će on na to reći ili šta bi rekao, a to je slučaj naročito onda kad se zavičaj pokazao neraspoložen, nepravičan, nerazuman u odnosu prema izuzetnom mladiću. Dok je zavisio od njega, pokazao mu se prkosan; kad ga je morao pustiti i kad ga je možda odavno zaboravio, sam od sebe daje mu pravo suda i glasa o svome životu. Jednoga dana čak, pošto proteknu mnoge za nj svakojakih događaja, svakojakih promena pune godine, počne nešto da ga vuče nazad na onu polaznu tačku, on ne može da odoli iskušenju da se, prepoznat ili ne, pokaže skučenosti tamošnjoj u neobičnom i sjajnom položaju koji je stekao i da, sa mnogo plašljiva ruganja u srcu svom, ne uživa u divljenju tamošnjem - kao što ću ja na datom mestu imati već da saopštim o sebi.

Iz romana Ispovesti varalice Feliksa Krula

Pročitano 1801 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Tomas Man - Zavičaj