Haj napolje momak ko je,
tamo veje krupan sneg,
vi'š en' onde navejo je
čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati;
tvoj nek bude prvi red;
sad ćemo se zagrejati-
čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice-
to je trka, to je let!
Zbogom ptice krilatice,
naš je sada ceo svet!

Iz nosa nam para liže,
- hajd u goste ko je zvan-
a Čampa nas jedva stiže-
tika-taka, "ajzliban"!