Hamletov stric, Klaudije svojom upečatljivošću doprinosi veličini glavnog lika, Hamleta. On je vešt besednik, čovek akcije, koji se brzo prilagođava. Odlučan, lukav i britke pameti, on je moćan i dostojan protivnik Hamleta. Tokom cele borbe Klaudije zadržava kraljevsko dostojanstvo. Ipak, on polako postaje svestan zločina i duboko pati zbog toga.

Lik Polonija, dvorskog savetnika prikazan je kroz neusaglašene vidove ponašanja. Na početku je prikazan kao mudar čovek, a kasnije dobija neke komične crte. Postaje brbljiv, upliće se u tuđe poslove.

Ženski likovi su dati manje reljefno. Kraljica Gertruda je povodljiva, naivna i površna. Ofelija je mlada, nežna i nevina. Ona je oživljena i poetična čistota.

Lik glavnog junaka Hamleta se pojavljuje u svojoj raskošnoj punoći. Njegov lik se menja pod pritiskom teškog tereta kažnjavanja zločinca. Za izvršenje tog zadatka, koji mu je nametnut neophodno je da iznova promeni svoju ličnost. To u njemu izaziva dramatične obrte koji potresaju njegovo unutrašnje biće. Pod teretom snažnih osećanja i da bi otkrio ubicu svog oca on navlači na sebe masku ludila. Pravi se da je lud i onim što nesuvislo govori prikriva svoje lukavstvo. Traži greške u životu, postavlja pitanja, sumnja u dobrotu čoveka i smisao života. Hamlet je melanholičan i divan sanjar koji traži način da popravi svet. On stalno sumnja i odlaže izvršenje osvete. Njegov lik je složen od protivrečnih osobina i donekle nedokučiv.

Drama Hamlet, Vilijama Šekspira osvetljava univerzalne ljudske vrednosti. Likovi iz ove drame su odavno izašli iz knjiga i sišli sa pozornica, i ušli u svet i u pojmove. Lik Hamleta posebno suočava savremenog čitaoca sa univerzalnim pitanjima čovekove sudbine. Hamletova sumnja je puna tako dubokog odlučivanja da svaka nova generacija čitalaca nalazi svoje nedoumice u njegovom liku.