- Pecanje je bavljenje majušnim, skoro nevidljivim stvarima koje dolaze iz drugog sveta i koje naposletku možemo samo da naslutimo - poučavao nas je otac. Nisam razumeo čemu je hteo da nas nauči. Možda tada nisam ni želeo da razumem ili nisam želeo od trenutka kada sam saznao da mi nije biološki otac ništa više od njega da učim. On, međutim, nije mario što nismo njegovi biološki sinovi. Objasnio nam je da ni pastrmka ne zna ko su joj otac ili majka. Kao mlada riba mora čak i da se pazi da je roditelji ne pojedu. Možda sam jednostavno samo nespretno stajao, više se ne sećam. Struna mi se prilično često upetljavala u šiblje na obali, gubio sam dragocene mamce, prosto rečeno, nisam imao strpljenja. Odeća mi se ovlažila i smrzavao sam se.
Iz romana Šum sećanja
