Pesma Orao obojena je tipičnim koloritom Đure Jakšića. U njenim stihovima upleten je osnovni motiv njegove lirske poezije, nezadovoljstvo svetom koji je zbog surovosti, nepravde i zlobe neprijateljski. Odnos prema svetu i životu dat je simbolično kroz prikazivanje orla i njegovog leta. Pesnik, kao i orao teži da pobegne od sveta koji prezire u okrilje prirode. Svestan je neusklađenosti između stvarnosti oko sebe i osećanja, zahteva i potreba svog unutrašnjeg sveta. Iako teži ka nebeskim visinama, on se ipak spušta do ljudske nemoći i tone u svet koji ga je duboko povredio. Iz poslednjih stihova izviru osim osećanja beznađa i osećanje prkosa.
Pesma Orao je jedna snažna stranica iz životne lirske poezije Đure Jakšića koja očajno i snažno bruji. To je i vanvremenska pesma koja izražava osećanja svih onih koji tavore u otuđenom društvu, bez boje, topline i poezije.
