Kao što se i može pretpostaviti, oni su doneli novac a on je doneo ideju. Sinovi milijardera bili su dobra i zlatna deca, poštena, vesela, ponekad i vredna, a iako pomalo naivni, vrlo prijemčivi za stvari duha. Nije važno kako su se zvali. Ali kazaću ime sina sitnog službenika, onog nitkova. Zvao se Marten, dvadeset i tri godine mu je, diplomirao je književnost, a i pored roditeljskih zahteva nije hteo da bude ni profesor, ni lektor u ministarstvu, niti bilo šta što bi bilo ponos skromnih i zaslužnih ljudi. Slatkorečiv i laka pera, Marten je imao izopačenu prirodu i suv kikot od koga je podilazila jeza.
Ideju o tome kako je izgledao prvi i jedini broj časopisa Nazad steći ćemo već i letimičnim pregledom. Uvodnik, koji je napisao Marten, imao je naslov: "Dosta revolucionarne zakrečenosti!" Ostali članci, čiji su potpisnici bili petorica tatinih sinova, glasili su: "Siromašni, snađite se!", "Volimo bogate!"; "Treba vratiti mase tamo gde spadaju!"; "Narod je blesav"; i "Krupni Kapitalu, eto nas!".
Ako je i bilo lako ubediti pet milijarderskih sinova da osnuju časopis, treba kao opravdavajuću činjenicu spomeniti da nisu odmah i prihvatiti njegov duh. Dugo su raspravljali, predomišljali se, i posle petnaest dana dogovaranja zamalo da napuste ideju o časopisu. Ali Marten je bio jak, strašno jak. S veštinom koju moramo nazvati đavolskom on je govorio o hrabrosti misli, nekonformizmu, slobodi, istini, poštenju - reči su to koje su nekad davno mnogo zla načinile a i danas mogu načiniti štete među omladinom. "Mi imamo misiju da ispunimo, govorio je, a to je da oslobodimo duhove i probudimo savesti." Na kraju, jadni mališani su podlegli njegovom ubeđivanju i, što je još gore, njegovo mišljenje usvojili kao svoje.
Iz priče Nazad
