Sedefna ruža, školjka izuzetne lepote živela je u jednoj uvali na dnu mora. Ona je stalno bila okružena istim svetom, gledala iste stvari - meduze u pokretu, kako rastu korali dok se njihove grane srasle u stenu lagano njišu, kako puze rakovi. Morski svet joj je bio mrzak, smešan i dosadan, jer je bio zadovoljan sobom i mestom koje ima, nije tražio ništa i ni za čim nije čeznuo. Sedefna ruža se međutim, osećala zarobljenom u tom mračnom svetu morskog dna. Svakog dana je bila nezadovoljnija, patila i čeznula za nekim lepšim i blistavijim svetom i želela da upozna nešto novo i nepoznato. O jednom takvom svetu, Gornjem, njegovom šarenilu, cveću, suncu, vetru i oblacima slušala je od male ribe.
Uvidevši da živi u svetu koji se ne menja hiljadama godina i da ne može ništa da promeni, Sedefna ruža se zatvorila u sebe i živela sa svojom čežnjom za Gornjim svetom. Njena čežnja se polako pretvara u neizmernu tugu, koja plavi celo njeno biće i zgušnjava se u blistavu, čvrstu kap, od koje nastaje sjajno zrno bisera. Od tada njen život dobija viši smisao, jer je shvatila da je iznedrila nešto što će iza nje ostati, nešto što ima savršen oblik, sjaj i lepotu koja će izazvati divljenje i čežnju kod drugih. Ali, njena sreća nije dugo trajala. Nad njom se nadvila senka tamnog tela, čija ruka ju je prenela u Gornji svet. Konačno je videla ono o čemu je dugo sanjala, a od oduševljenja joj je stao dah. Ali, lepotu i blistavost koja ju je okruživala zamenila je brzo surovost Gornjeg sveta. Ruka koja ju je prenela u novi svet iščupala joj je utrobu, rastrgla pluća i oduzela njeno najveće blago biser, a onda je šuplju i povređenu bacila daleko od sebe. Odbačenu školjku je našao mali dečak i on ju je odneo kući da mu bude društvo noću. Bio je srećan što je ima, držao je cele noći na uhu i slušao kako šumi. Ali, nije znao da sluša njenu tužnu priču, njen plač i tugu zbog gubitka bisera, koji joj je bio najvredniji. I dok je školjka u rukama dečaka patila i čeznula za svojim malim biserom, on je u izlogu najskuplje radnje blistao i izazivao svojom lepotom čežnju drugih. Nastao iz ogromne čežnje za novim svetom, u tom istom svetu mali biser je svojom lepotom izazivao neku novu čežnju. Biser u skupocenoj radnji i školjka u rukama dečaka su tako postale dve čežnje koje se spajaju i ujedinjuju sve one koji se dive istinskoj lepoti.
Bajka Sedefna ruža, kroz život male školjke, koja pokušava da prevaziđe svoje skučene prostore, slikovito prikazuje da je život u celini složeniji ako se pokuša da se više i dublje otkriju njegove tajne. Čovek sredinu gde živi stalno i koja se nikada ne menja doživljava kao monotonu, i zato čezne za nekim drugim predmetima i nepoznatim svetovima uveren da ga tu čeka pravo zadovoljstvo i sreća. Međutim, ako čovek ne može da promeni svet oko sebe može da promeni sebe samog i u sebi stvori svet koji će ga činiti srećnim i zadovoljnim. Čežnja za nečim novim, lepšim, neobičnim ili retkim, zato postaje veliki podsticaj i inspiracija za stvaranje. A, to što čovek stvori postaje značajnije i važnije od svega drugog u njegovom životu.
