Društvena prošlost određuje sudbinu Sofke, jedine kćeri efendi-Mite. Njen lik ne zrači samo devojačkom čednošću, ne odiše samo mirisom smilja i kovilja, već nosi u sebi istinit životni dah, strasti i intimne pobude. Sofka je divan lik žene obasjane sjajem lepote i gordosti, izuzetno uzdignuta u svojoj sredini retkim čarima i osobinama, karakterom i temperamentom i celim svojim bićem. Satkana je od iste materije i na isti način kao i njeni preci, teži za istim slobodnim razmahom življenja kao što je njihov. U njoj postoje strašću užarene mase snova i htenja. Ona u mašti živi punim životom. Godinama sanja i priželjkuje mladića kome bi slobodno i sa ljubavnim žarom poklonila svu svoju lepotu. Njena nadanja vremenom prožima crna slutnja da će ne samo devojaštvo, već i ceo život provesti u starenju, bludnji i osami. Osećala je da su njeni devojački ideali veliki i smeli za vreme i sredinu u kojoj živi.

Sofkin pristanak da se uda za neviđenog i nedoraslog dečaka odlučujući je trenutak u zaokruživanju njenog života. To je tačka iz koje je opisan krug njenog tragičnog života. Svesna da je otac nečasno prodaje i da sa njenom mladošću i lepotom vodi nečasnu trgovinu, ona se otvoreno i smelo buni. Odlučno staje pred oca kao zrela i postojana ličnost rešena da mu se suprostavi. Delom pod prinudom, delom iz sažaljenja i ljubavi prema ocu i kući, odlučuje se na žrtvu i prividno zaustavljanje porodične propasti. Ona pokazuje divnu snagu da bude žrtva i ima držanje žene čiji je ponos kadar da pobedi svaku prirodnu slabost. Superiorno se izdiže iznad svojih ličnih bolova, iznad ogovaranja zluradog sveta i iznad sirovosti svoje nove porodice.

Pokušavajući velikomučenićkim gestom da spasi svoje već ubijeno dostojanstvo Sofka shvata, dok se sa drugaricama kupa pred svadbu da se svojom strašnom žrtvom nije odbranila od uobičajene devojačke sudbine i da je ona do juče slavna i nedostižna samo jedna od mnogih pačenica. Ona mora žrtvovati svoju sreću, odreći se svojih snova i to uzalud za nešto što se ne može ponoviti. Svoju žrtvu plaća teškim životom. Njen put u seljačku kuću posut je dukatima. Samo na tren u njoj zaiskri nada da će joj se ostvariti devojački snovi. Svog muža Tonču koga je godinama negovala i vaspitavala počinje da voli, a i on nju. Tu kratku sreću prekida njen otac koji traži ponovo kupovnu cenu za Sofku. Od tog trenutka Sofka propada bedno i sramno. Pije rakiju, prljava je, muž je bije, rađa svakojaku decu koju vija i udara papučom ili nanulom i kune. Ona stiže do pakla. Neostvareni snovi se hlade u pepeo fatalističke otupelosti. Ona šara po pepelu bez smisla i želja.

Lik Sofke iz romana Nečista krv, odlikuje izuzetna snaga sugestivnosti i u njemu nema ničeg idiličnog. Patrijahalno društvo određuje njenu sudbinu i uništava njene snove i žudnju za ličnom srećom. Zato u liku Sofke postoji večita tuga i patnja. Silinom patnje ona podseća na Emu Bovari i Anu Karenjinu. Stvaranjem ovako životnog lika Bora Stanković je dodirnuo vrhove svetskog pripovedanja.