Artnit

Sreda, 01 Oktobar 2014 13:32

Biserna brada Istaknut

Počasnice ili zdravice su običajne narodne lirske pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima, a pevaju se kada se nazdravlja. Odlikuje ih eliptični izraz i figurativnost jezika, a dobar primer za to je poznata počasnica Biserna brada, koja je zabeležena u Paštrovićima u Crnoj Gori.

Pesma Biserna brada se nalazi u I Vukovoj knjizi, pod br. 113, među Paštrovskim pripjevima uz zdravice. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj da se na svadbama, a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama, pije upravo i samo po sedam zdravica, i to: u slavu Božju, u slavu svijeh svetijeh, u zdravlje domaćinovo, u zdravlje crkovno ili svešteničko, u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica, u zdravlje carsko, u zdravlje sofre (cijeloga društva). Osim napijanja ili molitve, uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi, koje svi uglas pjevaju."

Pesma Biserna brada ima preneseno značenje. Sintagma, po kojoj nosi naziv i pesma, biserna brada veoma slikovito prikazuje "glavu kuće", koju karakteriše mudrost i značaj za porodicu i dom. Srebrna čaša iz koje pije prenosi se iz generacije u genericiju i simboliše trajanje. Brada biser se roni i pada u čašu, kao što padaju kapi vina s brade, što simboliše kapi mudrosti koje ukapaju u čašu i čine je vrednijom. Naglašavajući mudrost narodni pevač povezuje je sa bogatstvom, jer "svako ga zrno po dukat valja". U poslednjim stihovima poenta pesme je iskazana hiperbolom "a s'jeda brada tri b'jela grada", gde se iskazuje poštovanje prema "glavi kuće" i njegovom doprinosu porodici i okolini.

Pročitano 2882 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Biserna brada