U pesmi U kvrgama Milan Rakić peva o "neminovnosti zala", o stradanjima i patnjama u svetu. On proliva suze bola nad "tuđim nesrećama i neiscrpnom našom bedom". Za njega život predstavlja samo bedu i nevolju, mučenje, ali i stradanje, koje je u vlasti sila koje se ne mogu odrediti ni sagledati. A jedini izlaz iz te situacije po njemu je smrt.
U pesmi U kvrgama preovlađuje osećanje bede, skučenosti života. Samim svojim dolaskom na svet čovek kao da je bačen u okove. Pesimizam Milana Rakića je obojen ironijom i samoironijom. Ali, ova pesma je izraz pesnikovog otpora i njegove snage. Iako nemoćan pred silama života, on ima snage da se bori i da prkosi. U tom saznanju on se uzdiže, i nad silama koje ga muče, i nad bolom koji mu one pričinjavaju. U zadnjim stihovima kaže: "Leteće mirno duh moj u visini, ko morska lasta nad širokim morem."
