Narodna lirska pesma Jablanova moba počinje slovenskom antitezom koja je karakteristična za epsku deseteračku pesmu. Buka koja se čuje iz daljine izaziva nedoumicu i pitanje: da li grmi, da li se zemlja trese, ili bije more o bregove. Na ovo pitanje sledi negacija pretpostavki i odgovor da to jezdi Jablanova moba, čime je nagoveštena brojnost učesnika mobe.
Jablan, kome se na mobu odazvalo mnogo ljudi opisan je kao blagorodan, u "ruci mu struk bela bosiljka". On traži od učesnika mobe da idu lakše, da se ne bi uplašila njegova gospođa, koja je sama u dvoru i pomislila da je to turska vojska. Poređenjem mobe sa turskom vojskom još jednom se ističe veličina mobe. Istovremeno se slika i vreme u kojem je nastala pesma. To je vreme ropstva pod Turcima, kada je narod strepeo od najezde turske vojske, koja je pljačkala, palila, udarala na obraz. Zato i Jablan kaže da bi prva misao njegove gospođe, kada bi čula buku silne mobe, bila da dolaze Turci. On se zato plaši za nju i kaže: "Tanka, vitka, prelomiće mi se". Na taj način naglašava se vernost i čestitost njegove gospođe, jer će ona radije skočiti sa dvora i ubiti se, nego što će dozvoliti da padne u ruke Turaka.
