Ali, da li to treba da nas muči? Da li uopšte u roku možete da smislite nešto kada je već sve bilo rečeno? Kada je dovoljno da opališ Ce, Ge i De i da održavaš ritam tri minuta?
Ne.
I još jednom ne. Možete da napišete brzu i sporu stvar, možete napisati još jednu koja se po strofi obmotava kao dim, a u refrenu eksplodira kao Etna - ali to je sve što u roku možete da iskombinujete. Rok muzičarima nije ništa bolje nego prodavcima hamburgera ili kebaba. Svi melju od ostataka. Probaj da izmisliš novi hamburger! Probaj da na drugačiji način samelješ meso. Đavola! Probaj da napišeš pesmu na drugačiji način. "Tužno je to, ali mi smo generacija osuđena na večito kopiranje i krađu akorda. Ukoliko nećeš da sviraš tehno, možeš da izmisliš samo novi stav, druge trikove i da napišeš malo drugačiji tekst."
Pančo Dirk je u pravu. Apsolutno je u pravu. Tehno nećemo da sviramo jer nismo roboti. Fank ili hip-hop takođe nećemo da sviramo jer nismo crnci. Ostaje nam da pokušamo da nađemo novi stav. Glavno je to da hoćemo da sviramo.
Iz romana Nebo pod Berlinom
