Artnit

Utorak, 01 Juli 2014 13:53

Bela Hamvaš - O čovekovom delu Istaknut

Samo prolazno delo vredi objaviti; besmrtno delo može ostati u rukopisu. I posle smrti autora služavka može slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu. Što je jednom napisano besmrtno, njegovo bivstvo više ne zavisi od ljudskog sećanja. To delo je negde drugde pobedilo, večno i konačno. Nije htelo priznanja, nije želelo glas, nije žudelo da poučava, nije tražilo novac, ni vlast, i nije želelo da se dopadne. Čemu glas, novac, moć, slava, priznanja?

Gotovo svako delo se zbiva ovde na zemlji, između čoveka i čoveka. Želim nekoga da ubedim, želim da zabavim, da poučim, da se borim, da raspravljam, da osvajam, da zavidim. Besmrtno delo se ne zbiva ovde. Nigde više. Negde dublje. I ono što se nalazi u njemu, zbiva se između čoveka i Boga. Zbilo se. Čak i onda ako to niko ne zna. I Bog će ga se sećati u srcu kada hartije već budu izgorele, onako kao kad se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To više nije stvar knjige, njoj ne treba čitalac. Ne treba joj istoriograf. Gotovo sva besmrtna dela su izgorela, a za onaj maleni broj, koji nam se sačuvao, niko ne zna gde je, šta je, ko je pisao, niti šta. O gubitku niko ne može ni da ima pojma, kao što niko ne može znati šta je mislio onaj koji se na osamljenom čunu zavezao na okean i nikada se više vratio nije.

Iz eseja Heloiza i Abelar (zbirka eseja Nevidljivo zbivanje)

Pročitano 1532 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Bela Hamvaš - O čovekovom delu