Artnit

Sreda, 18 Juni 2014 14:27

Grigorije Camblak - Žitije Svetog Stefana Dečanskog Istaknut

Stefan Dečanski, freska iz manastira Sveti Jovan Bigorski Stefan Dečanski, freska iz manastira Sveti Jovan Bigorski

Igumanujući u manastiru Dečani Grigorije Camblak je između 1402. i 1406. godine napisao Žitije Svetog Stefana Dečanskog, ktitora ovog manastira i srpskog kralja. Ovo žitije zauzima posebno mesto u srpskoj književnosti, iako se u osnovi nastavlja na tradiciju srpske hagiografije XIII i XIV veka.

Žitije Svetog Stefana Dečanskog, Grigorije Camblak je napisao po uzoru na stare srpske žitije, ali nema previše upliva istorijskih, geografskih i političkih faktora. U klasičnom hagiografskom tonu razvija se jedna zaista ljudska drama. U prvi plan izbija unutrašnja priroda, psihologija junaka biografije. Zato je ovo žitije u izvesnom smislu "humanističko". Camblak slika tip vladara-mučenika, koji je to od mladosti do smrti, ne kao mučenik bojnog polja knez Lazar, već kao trpeljiv i nevin stradalnik, kao žrtva ljudske zlobe i zavisti. Tako je Stefan Uroš III Dečanski Nemanjić naslikan kao tragična ličnost, raspet između oca, žene, sina, neiskrene i podle okoline, agresivnih suseda. Kralja-mučenika otac oslepljuje, a sin ubija.

Za oslepljenje Stefana Dečanskog je okrivljena Simonida, tadašnja žena njegovog oca kralja Milutina. Camblak o tome piše: "Nadvlada ženska prevara dostojna žaljenja i priče za suze, pobedi se careva premudrost ženskim spletkama, pokloni se očinska mudrost ženskoj slabosti, ugasi se roditeljska toplota ženskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno, nezlobivi ljutom zamkom, milostivi, nemilostivo, i, o ružnog dela, bi lišen očiju!"

Nakon oslepljenja Stefan Dečanski je proteran u Vizantiju, gde je boravio u manastiru Hrista Pantikratora. Tamo se proslavio svojom mudrošću i vrlinskim životom, o čemu Camblak piše: "A neka blagodet sijaše na licu muža, a ljubav je sve k njemu privlačila. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem, kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću, i otuda lice dobija zrake svetlosti." Nakon progonstva u Vizantiji, Stefan Dečanski se vraća u Srbiju i smenivši sa prestola svog oca Milutina postaje kralj. Srbijom je vladao deset godina, a nakon toga ga je sin Dušan zatočio u grad Zvečan. O tome Camblak piše: "A zato i nađe zgodno vreme sin, a ujedno i napadač, i iznenada dođe sa mnogim silama, i imađaše u rukama oca sa ženom i decom, i njih dade čuvati u drugom gradu, a njega posla u tako zvani grad Zvečan, i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja."

Po zakonima srednjovekovne poetike, na kraju žitija se nalazi pohvala svetome i opis čuda koja je projavio nakon svoje smrti. Jedno od tih čuda je i netruležnost tela Svetog kralja, koje i danas nepropadljivo počiva u manastiru Dečani.

Retko je koje žitije u srpskoj srednjovekovnoj književnosti dostiglo takav stepen unutrašnje kompozicione i idejne jedinstvenosti kao Žitije Svetog Stefana Dečanskog Grigorija Camblaka. Svojom strukturom i sadržajem žitije predstavlja zaokret ka martiriju u pogledu žanra svetovne biografije.

Pročitano 5117 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Grigorije Camblak - Žitije Svetog Stefana Dečanskog