Sve je to uticalo da karađoz postane ono što polišinel i pantalon nikada nisu uspeli, znamenje soja koji se šest vekova koprcao kako je znao i umeo. Karađoz je, što mu i samo ime kaže, Turčin, i to verovatno iz najudaljenijih predela Azije. Porobljenoj Grčkoj je više bio prirastao za srce doslovan prevod ove reči, garavo oko, želeći da on postane predvodnik lupeža koji žive u duhu vremena samo od vazduha, i koji se svemu smeju da ne bi plakali, obešenjački izvrgavajući ruglu vezire.

Te predstave se još uvek mogu videti na platnima malih atinskih pozorišta. Karađoz je star koliko i Otomansko carstvo, rođen pre Rata za nezavisnost i pre Bajrona. Liči mnogo na lukavog Grka iz rimskih komedija, ali i na pariju od koga je ponešto ostalo u svim menjačima novca, čistačima cipela i podvodačima na Bliskom istoku, mada se već odavno povukao iz svih mediteranskih luka. Nikada ne postaje nepristojan taj karikaturalni autoportret Grka bez dostojanstva i obzira: spretni prosjak odiše lepršavim atinskim duhom.

Polišinel - najoriginalniji komični lik francuskog marionetskog pozorišta iz osamnaestog veka, sa dve grbe i crvenim nosem, piskavog glasa. Pojavljuje se i kod Molijera.

Pantalon - venecijanski junak u Commedia dell'arte: mudar, bogat, tvrdica, zaljubljen.

Parija – nečist, prezren indijski gorštak, bez kaste, uopšte, otpadnik.

Iz knjige Margaret Jursenar - Eseji