Sasvim je jednostavno reći: pošto su knjige već klasificirane - beletristika, biografija, poezija - treba da ih i mi tako izdvojimo i uzmemo od svake vrste ono što ona može da nam pruži. Ali malo ljudi traži od knjige ono što ona može da im da. Mi najčešće prilazimo knjigama s neodređenim i podeljenim raspoloženjem, zahtevajući od beletristike da bude istinita, od poezije da bude lažna, od biografije da laska, od istorije da raščisti naše predrasude. Kad bismo mogli da razgonimo sva ta predubeđenja, bila bi to izvanredna stvar. Nemojte zapovedati svome piscu; pokušajte da postanete on. Budite njegov saradnik i saučesnik. Ako se držite postrani, rezervisano, i kritikujete upočetku, sprečavate sebe da izvučete najveću moguću korist od onog što čitate. Ako li priđete knjizi što je moguće šire, tada će vas detalji i aluzije utančane skoro do neprimetnosti, s obrtom i zaokretom prve rečenice, upoznati s jednim ljudskim bićem koje ne liči ni na koje drugo. Unesite se u njega, upoznajte se s njim i ubrzo ćete zaključiti da vam vaš pisac pruža ili pokušava da vam pruži nešto kudikamo određenije.
Iz eseja Kako treba čitati knjige? (zbirka eseja Običan čitalac)
