U prvoj strofi pesnik se obraća pitanjem: "Da l' bejaste vi na groblju kada." On ukazuje na povezanost groblja i života. Jer, groblje je "zemlja kom se hodi, voda kom se brodi, vrti i gradine, brda i doline". Na svakom mestu kojim se prođe su podsetnici na ljude koji su tu nekada živeli. Poređenjem "sve j' groblje, al' je i kolevka!", naglašava se jedinstvo života i smrti, groba i kolevke, "od početka pamtiveka".

U drugoj strofi pesnik govori o simbolici grobova. On ističe da je "milione progutala crna tama mnogih tisućleća" i njih se više niko ne seća. Međutim, pojedini grobovi svetle u tami zaborava, "sjaju svakom naraštaju" i uvek su okrenuti uzvišenoj budućnosti.

U trećoj strofi pesnik kaže: "Ti grobovi nisu rake već kolevke novih snaga." On podseća na rasute grobove i nedosanjane snove svih onih iz prethodnih generacija, koje nova pokolenja ne smeju da zaborave. Ti svetli grobovi treba da im u tmini obasjavaju puteve kojima će ići, kuda su išli i njihovi preci. Neraskidivu vezu između prošlosti i budućnosti pokazuju stihovi u kojima borac borcu poručuje: "Gde ja stadoh - ti ćeš poći!" i "Još smo dužni - ti oduži!"