Artnit

Nedelja, 13 April 2014 16:43

Svetli grobovi Istaknut

Posle smrti svog dugogodišnjeg prijatelja Đure Jakšića, Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu Svetli grobovi. Deklamovana je na sélu koje su priredili đaci "Više gimnazije beogradske" 25. januara 1879. godine u korist porodice Đure Jakšića. Pesma je osijana svetlošću koja prosvećuje i uči, istaknuta je stvaralačka povezanost među generacijama i neuništivost životnih ideala kroz jedinstvo života i smrti, groba i kolevke, i ostavljena oporuka za potonja vremena i generacije.

U prvoj strofi pesnik se obraća pitanjem: "Da l' bejaste vi na groblju kada." On ukazuje na povezanost groblja i života. Jer, groblje je "zemlja kom se hodi, voda kom se brodi, vrti i gradine, brda i doline". Na svakom mestu kojim se prođe su podsetnici na ljude koji su tu nekada živeli. Poređenjem "sve j' groblje, al' je i kolevka!", naglašava se jedinstvo života i smrti, groba i kolevke, "od početka pamtiveka".

U drugoj strofi pesnik govori o simbolici grobova. On ističe da je "milione progutala crna tama mnogih tisućleća" i njih se više niko ne seća. Međutim, pojedini grobovi svetle u tami zaborava, "sjaju svakom naraštaju" i uvek su okrenuti uzvišenoj budućnosti.

U trećoj strofi pesnik kaže: "Ti grobovi nisu rake već kolevke novih snaga." On podseća na rasute grobove i nedosanjane snove svih onih iz prethodnih generacija, koje nova pokolenja ne smeju da zaborave. Ti svetli grobovi treba da im u tmini obasjavaju puteve kojima će ići, kuda su išli i njihovi preci. Neraskidivu vezu između prošlosti i budućnosti pokazuju stihovi u kojima borac borcu poručuje: "Gde ja stadoh - ti ćeš poći!" i "Još smo dužni - ti oduži!"

Pročitano 5291 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Svetli grobovi