Ja sad govorim o našoj privilegovanoj grupici, jer se apsolutno sav naš razvitak, nauke, umetnosti, građanskih prava, humanizma, sve je otuda, iz iste "zemlje svetih čuda"! jer je sav naš život, od najranijeg detinjstva, tekao na evropski način. Da li je iko od nas mogao da se odupre tom uticaju, pozivu, pritisku? A da nismo postali - sa time će se, mislim, svi složiti, jedni sa radošću, a drugi, naravno, sa zlobom, zato što nismo dorasli za preporod. To je već druga stvar. Ja govorim samo o činjenici da se nismo preporodili ni pod tako neodoljivim uticajem, i ne mogu da razumem taj fakat. Ta nisu nas, valjda, dojkinje i dadilje sačuvale od tog preporoda!
Uostalom, zaista je i smešno i žalosno pomisliti: možda ne bismo imali Puškina da nije bilo Puškinove dadilje Arine Rodionovne. To je glupost! Zar nije glupost? A šta ako zaista nije glupost! Evo i sad mnogu rusku decu odvode na vaspitanje u Francusku; i šta ćemo ako su odveli tamo i nekog novog Puškina, koji tamo od kolevke neće imati ni Arine Rodionovne ni ruskog jezika? A zar Puškin nije bio Rus! On, plemić, osetio je Pugačova i proniknuo je u njegovu dušu, i to još onda kad niko ni u šta nije pronicao. On, aristokrata, nosio je u svojoj duši Bjelkina. On se svojom snagom umetnika uzdigao iz svoje sredine, i u Onjeginu joj je, sa gledišta narodnog duha, strogo sudio. To je prorok i duh koji predskazuje! Postoji li zaista neko organsko sjedinjavanje čovečjeg duha i rodne grude, da se od nje nikako nije moguće otkinuti, a ako se i odrodiš, ipak ćeš se nazad vratiti? Jer nije nam valjda slovenofilstvo s neba palo! I mada se ono kasnije ukalupilo u moskovsku koncepciju, ipak je osnova te zamisli šira od moskovske formule, i možda mnogo dublje prodire u nečija srca nego što se to na prvi pogled čini. Pa i kod samih Moskovljana je, možda, šire i dublje od njihove spoljne formule.
Jer, mnogo je teško čoveku da se odmah jasno izrazi, čak i pred samim sobom. Poneka dugotrajna i snažna misao ni u toku tri pokolenja ne može da se izrazi, tako da ponekad ispadne nešto ni nalik na početak!
Iz eseja Zimske beleške o letnjim utiscima
