Sergej Jesenjin je odrastao u prirodi zavičaja, u selu Konstantinovu, na reci Oki, dvadesetak kilometara od Rjazanja. Nosio je svoj zavičaj u duši celog života i o njemu pevao kao o lepoti neodvojivoj od osećanja. Njegova osećanja se izlivaju u pantetistički doživljene motive, što je primetno i u pesmi Breza.
Pesma Breza ima simbolističko obeležje i u duhu vremena kada je nastala. Naime, simbolizam kao književni pravac i veliki pokret u Rusiji trajao je sve do oktobarske revolucije i svojom završnom fazom dotakao je i poeziju Jesenjina.
U pesmi Breza prikazana je lepa pastoralna scena u kojoj se ističe bela brezica, ogrnuta snegom pod prozorom pesnika. Oko nje "plamte pahulje u ognjenom sjaju", "a zora plovi, i na strane sipa srebrni prah novi". Ova scena blago prenosi osećaj mira u prirodi.
Pesma Breza ima jednostavnu formu i veoma je melodiozna. Metafore, kao što je srebrni prah i poređenja, kao što su "ogrnuta snegom ko srebrna da je" i "razvile se rese ko beli đerdani" Jesenjin "pozajmljuje" iz ruske narodne poezije. Pesmu prožimaju bela i srebrna boja breze i snega, koje naglašavaju mir i spokoj u prirodi.
Sergej Jesenjin u pesmi Breza prenosi svoja estetska osećanja prema brezi ispred svog doma i pejzažu koji je okružuje. Kroz takvu vezanost i ljubav za njih ova pesma stvara jedinstven doživljaj. Priroda koja pulsira netaknutom svežinom, puna beline i srebrnih boja, zvukova i mirisa jedne zimske noći natopljena je snažnim osećanjima Jesenjina prema prirodi i svom zavičaju.
