Setih se kako Platon definiše hrabrost kao poznavanje onoga čega se treba bojati a čega ne, pa, bez obzira na uopštenost i nejasnost izraza u kapetanovoj definiciji, pomislih da se u osnovnoj misli njih dvojica ne razlikuju tako kako bi to moglo izgledati i da je čak kapetanova definicija tačnija od definicije grčkog filozofa, jer, kad bi se on mogao izražavati kao Platon, bez sumnje bi rekao da je hrabar onaj koji se boji onoga čega se treba bojati, a ne onoga čega se ne treba bojati.
Hteo sam da kapetanu objasnim svoju misao.
- Jeste - rekoh meni se čini da u svakoj opasnosti postoji mogućnost izbora, i izbor učinjen, na primer, pod uticajem osećanja dužnosti, to je hrabrost, a izbor učinjen pod uticajem niskog osećanja - kukavičluk; prema tome, čovek koji iz taštine, ili iz radoznalosti, ili iz gramzivosti izlaže svoj život opasnosti ne može se nazvati hrabrim, a, naprotiv, čovek koji pod uticajem čestitog osećanja porodične obaveze ili, prosto, iz ubeđenja odbije da se izlaže opasnosti, ne može se nazvati kukavicom.
Iz pripovetke Priča jednog dobrovoljca
