Kao originalan stvaralac i tvorac jedne nove i njemu svojstvene forme Anton Pavlovič Čehov se odredio još u svojim prvim novelama. "Umetnost pisanja nije u tome da se lepo piše, već u tome da se briše ono što je rđavo napisano", govorio je Čehov. Iako u svojoj osnovi nosi obeležje novele kao književne vrste, sazrevanjem i sve većim iskustvom Čehova pretapa se u posebnu i gotovo neponovljivu formu. Tako Čehov kasnije piše: "Kratkoća je sestra talenta", "pisati kratko to jest talentovano", "kratkoća pre svega i jednostavnost", "treba odbaciti uhodane postupke". Uz tačan i impresivan rečnik, uz izvrsnu moć zapažanja osnovni Čehovljev oblik u noveli postaje eliptičan oblik pričanja.

Novela je pre svega izvrsna minijatura, koja ima samo početak i kraj, kako je sam Čehov govorio. Tako je njegova novela građena detaljima i na detalju, bez razvojnog toka fabule, bez postupnog objašnjavanja, bez opisa. Ona se svojim neuhvatljivim nitima stapa u celinu čvrstog podatka o životu i čoveku i otvara dubine ljudskog intimnog života. Središnja tačka novele se odražava u detalju, izabranom iz puke realnosti, koji se gubeći realističko obeležje preobražava u nagoveštaj i postaje činilac specifične atmosfere.

U središtu novele je jedna bitnost, jedan povod, iz kojeg izrasta kompleks uslovljenosti, koje su nevidljivo prisutne. Kada je to neizmerna tuga oca, kočijaša Jone Potapova za umrlim sinom u noveli Tuga, onda se iza nje i oko nje raspliću i sapliću niti ljudske ravnodušnosti, užas čovekove samoće među ljudima, nevidljive pregrade koje dele život jedinke od drugih života.

Čehov prikazuje svet svakidašnje i obične životne muke. Od podoficira Prišibejeva i nesrećnog činovnika Červjakova do doktora Ragina, kočijaša Jone i malog Vanjke - sve Čehovljeve ličnosti nose, u manjoj ili većoj meri, po delić opšte ljudske tragedije. Svaka njegova novela otkriva jednu od strana ljudskog karaktera.

Mnoge novele, nalik na poetske minijature Antona Pavloviča Čehova doživljavaju se samo i isključivo lirski, emocijom. Iza svih vidljivih postupaka, jednostavno i hladno ispričanih događaja, zrači melanholija poezije života.