Kanconijer, biografija ljubavi Frančeska Petrarke stvaran je nekoliko decenija. Sastoji se od 366 lirskih pesama (soneta, kancona, balada i madrigala). Podeljen je u dva dela: Za života madone Laure i Po smrti madone Laure. U njemu je Petrarka opevao najrazličitija i najličnija raspoloženja svoje duše. Čudesnom pesničkom snagom opevao je osećanje ljubavi prema voljenoj ženi Lauri, svoj bol kada se udala za drugog, ali i onaj dublji, kada je umrla.
Sukob dve različite istorijske epohe izražen je u Kanconijeru, pre svega u naporu Petrarke da pomiri ideale zemaljske i nebeske ljubavi. Pesnika je bolno razdirala čežnja da uskladi humanističke ideje o snazi čoveka i lepoti ovozemaljskog života sa još uvek živim hrišćanskim učenjem o ništavnosti ljudskog bića i ovozemaljskih radosti. Tako se u misaonim protivrečnostima ove ljubavne poezije odražava epoha kojoj je pesnik pripadao i ljubav je, iako idealizovana često čulna u svojoj strasti i strepnji od greha i kajanja. Opevajući lepotu voljene posebno naglašava njene telesne čari: zlatna kosa rasuta po vratu, hod sličan anđeoskom i ljupka vatra njenih očiju. Uplašen od snage svojih želja zamišljen luta poljima i pokušava da u kajanju nađe leka. On se plaši, nada, ledi, postaje žar vreli, a slučajan susret sa ljudskim tragom čini misao na voljenu ženu još nemirnijom, a osećanja još bolnijim. I on se hrani jadom i plačući kliče, i smrt i život za njega postaju jednaki.
U Kanconijeru se prepliću raznovrsni motivi: ženska lepota, ljubavna žudnja, ljubavno blaženstvo, ljubavno očajanje, svest o prolaznosti života, osećanje samoće i, na kraju, staračka pomirenost sa smrću, pojačana religioznom nadom o susretu sa voljenom ženom u nebeskom svetu.
Ljubav je za Frančeska Petrarku erotska žudnja, ali i duhovno blaženstvo. On blagosilja mesto, dan i čas kada je video Lauru i raduje se saznanju što ga je ta ljubav učinila bogatijim i plemenitijim. I posle smrti voljene žene, pesnikova misao ostaje verna sebi i svojoj ljubavi. Osećanja prema Lauri i misao o sreći i ljubavi nastavljaju da žive u njemu. On je priziva mrtvu, oseća njeno prisustvo i njenu želju da mu tužne dane razvedri svojim likom. Traži je na mestima gde je mnogo leta pevao njoj, i posećuje mesta na kojima ju je za života sretao i tu za njom plače.
