Artnit

Utorak, 21 Januar 2014 19:26

Kanconijer Istaknut

Prvo izdanje knjige Kanconijer, između 1336. i 1374. godine Prvo izdanje knjige Kanconijer, između 1336. i 1374. godine

Italijanski pesnik Frančesko Petrarka, preteča humanizma i renesanse je na tragici svoje ljubavi stvorio jedno od najvećih pesničkih dela. Neprolaznu književnu slavu donelo mu je delo na italijanskom jeziku, čuvena zbirka ljubavnih soneta poznata pod imenom Kanconijer posvećena njegovoj velikoj ljubavi - plavokosoj i crnookoj Lauri.

Kanconijer, biografija ljubavi Frančeska Petrarke stvaran je nekoliko decenija. Sastoji se od 366 lirskih pesama (soneta, kancona, balada i madrigala). Podeljen je u dva dela: Za života madone Laure i Po smrti madone Laure. U njemu je Petrarka opevao najrazličitija i najličnija raspoloženja svoje duše. Čudesnom pesničkom snagom opevao je osećanje ljubavi prema voljenoj ženi Lauri, svoj bol kada se udala za drugog, ali i onaj dublji, kada je umrla.

Sukob dve različite istorijske epohe izražen je u Kanconijeru, pre svega u naporu Petrarke da pomiri ideale zemaljske i nebeske ljubavi. Pesnika je bolno razdirala čežnja da uskladi humanističke ideje o snazi čoveka i lepoti ovozemaljskog života sa još uvek živim hrišćanskim učenjem o ništavnosti ljudskog bića i ovozemaljskih radosti. Tako se u misaonim protivrečnostima ove ljubavne poezije odražava epoha kojoj je pesnik pripadao i ljubav je, iako idealizovana često čulna u svojoj strasti i strepnji od greha i kajanja. Opevajući lepotu voljene posebno naglašava njene telesne čari: zlatna kosa rasuta po vratu, hod sličan anđeoskom i ljupka vatra njenih očiju. Uplašen od snage svojih želja zamišljen luta poljima i pokušava da u kajanju nađe leka. On se plaši, nada, ledi, postaje žar vreli, a slučajan susret sa ljudskim tragom čini misao na voljenu ženu još nemirnijom, a osećanja još bolnijim. I on se hrani jadom i plačući kliče, i smrt i život za njega postaju jednaki.

U Kanconijeru se prepliću raznovrsni motivi: ženska lepota, ljubavna žudnja, ljubavno blaženstvo, ljubavno očajanje, svest o prolaznosti života, osećanje samoće i, na kraju, staračka pomirenost sa smrću, pojačana religioznom nadom o susretu sa voljenom ženom u nebeskom svetu.

Ljubav je za Frančeska Petrarku erotska žudnja, ali i duhovno blaženstvo. On blagosilja mesto, dan i čas kada je video Lauru i raduje se saznanju što ga je ta ljubav učinila bogatijim i plemenitijim. I posle smrti voljene žene, pesnikova misao ostaje verna sebi i svojoj ljubavi. Osećanja prema Lauri i misao o sreći i ljubavi nastavljaju da žive u njemu. On je priziva mrtvu, oseća njeno prisustvo i njenu želju da mu tužne dane razvedri svojim likom. Traži je na mestima gde je mnogo leta pevao njoj, i posećuje mesta na kojima ju je za života sretao i tu za njom plače.

Pročitano 16507 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Kanconijer