Ivan Gundulić je u epu Osman neposredno izrazio svoju prirodu i duh vremena u kome je živeo. Duh i ideje katoličke reakcije izvršile su uticaj na njegov stav u životu i razvile u njemu religiozno osećanje. U borbi sa vedrim i slobodnim shvatanjima renesanse katolička reakcija se trudila da čovekov misaoni svet ponovo uputi nebu i Bogu, da oživi shvatanje o promenljivosti ljudske sudbine i sreće i da sve životne pojave objasni principima vere.
Osnovna ideja epa Osman, da je sve na ovom svetu prolazno i varljivo, i ljudska veličina, i ljudska slava, i ljudska sreća, je skladno povezana za stavom Ivana Gundulića prema savremenim istorijskim zbivanjima. U to vreme svi slovenski narodi i hrišćanski svet Evrope, veruju da se turska sila, ma koliko bila velika i izgledala nepobediva, mora srušiti i nestati. Poznata bitka kod tvrđave Hoćimom 1621. godine, u kojoj su se hrabri Poljaci oduprli ogromnoj vojsci mladog sultana Osmana u zemljama katoličke Evrope probudila je mnoge nade i očekivanja. Ovaj istorijski događaj Ivan Gundulić uzima za osnovu epa, a tragediju sultana Osmana predstavlja kao predznak tih nada i očekivanja.
Ivan Gundulić je bio sklon razmišljanjima o životu, sudbini, smrti, bolu i nesreći, i takav duh je uneo i u ep Osman. Iako je ep vezan za značajna istorijska zbivanja, Gundulić zadire psihološki i u dušu svojih likova, približavajući ih čitaocu njihovom ličnom sudbinom i tragedijom. Sudbina je uvek unapred određena i njoj se ne može odupreti niko. Čak je i moćni i silni sultan Osman, pred čijom je vojskom strahovala cela Evropa, okončao život na način koji je u poraznom neskladu sa njegovom veličinom.
U epu Osman se prepliću religiozni i nacionalni, misaoni i rodoljubivi, kao i romantični i viteški elementi. Stihovi su pisani poletnom dikcijom, i odlikuju se osećajnom i retorskom snagom. Oni su često ispunjeni dubokim filozofskim mislima, kojima je realno prikazano vreme u kome je Ivan Gundulić živeo, ali koje su postale i univerzalne, vanvremenske. Ovaj ep je vezan za istinita dešavanja u turskom carstvu i pored književnog ima i nacionalni značaj.
