Kao dete bez oca, naučio se da prezire svaku vlast dok je bio još vrlo mlad. Njegov duh nije poznavao obavezu poslušnosti prema bićima čiju je slabost osetio, a ponos mu je zabranjivao da se uklanja mudro, bez poštovanja. Vaspitan od majke u ljubavi prema francuskoj revoluciji, ispoljavao je divljenje za Bonapartu, vojnika Republike, i bistu prvog konzula, koju je doneo sa sobom, branio je svom snagom svojih pesnica od drugova patriota. Iz straha da ne bude omalovažen zbog svoje hromosti, držao se gordo, borbeno i mrko. U telu je bio debeljušan, ali je imao lepe crte, divne oči i naročito obrve, plavu kosu, pomalo crvenkastu i kovrdžavu. Iznenađivao je strašću koju je unosio u svaku stvar. Radio je samo povremeno, ali u svojim svetlim trenucima mogao je u jednom dahu da napiše po četrdeset latinskih heksametara. Školske zadatke nije učio; međutim, zahvaljujući velikom broju pročitanih knjiga, njegovo opšte znanje bilo je obimno. Bio je učen i lenj.
Prvu pobedu u školi odneo je nad izvrsnim doktorom Driri. Prema nekim zapažanjima hedmaster se uverio da je tog divljaka lakše voditi na svilenom končiću nego na užetu. On ga je i držao samo na lakom končiću i za to je bio nagrađen: Bajron je zavoleo svoga upravitelja. Ovo je bilo prvo lice koje je nad njim steklo vlast, zato što ga je smatrao u isti mah i strogim i pravičnim. Jer on je imao veliku potrebu za pravdom. A osećao je, te stvari osećaju i deca kao i ljudi, da Driri dobro misli o njemu. Lord Kerlisl zamolio je doktora da dođe njemu i da ga obavesti o štićeniku: "On ima talenta, milorde, koji će uvećati sjaj njegovog položaja", rekao je doktor. - "Zaista?", rekao je lord Kerlisl začuđeno i nije se pokazao osobito obradovan.
Iz dela Život Don Žuana ili Bajronov život
