Uvodna pesma zbirke Gradinar je oblikovana u dijalogu. "Učini me gradinarom svog cvetnjaka", ljubavnik moli svoju voljenu. Sebe naziva slugom, a svoju voljenu kraljicom. Želi da ga više ne šalje u borbe, pobede, na daleke dvore, već da je stalno tu, uz nju. On sanja da je služi, jer dani bez nje su mu prazni. Zbog nje će baciti mač i koplje. Želi da uređuje njen vrt da bi travnata staza gde ona hoda ujutru bila sveža, da njena stopala dočeka cveće na svakom njenom koraku, da je ljulja na ljuljašci, puni joj kandilo mirisnim uljem. Za nagradu on moli samo da mu bude dozvoljeno da drži njene male šačice kao nežne lotosove pupoljke i preko njenih članaka navlači cvetne lance, a tabane oboji crvenim sokom ašikovog cveta i poljupcima ukloni sa njih trun prašine. Njegovu molbu ispunjava kraljica i on postaje njen sluga, baštovan njenog vrta.
Uvodna pesma kao da priziva čitaoca da uđe u čarobni svet zbirke pesama Gradinar, u vrt pun mirisa i lepote u magičnom drevnom kraljevstvu. Ova kratka ljubavna pesma osvaja najdubljim emocijama. Korišćenjem metafora, poređenja i alegorija Rabindranat Tagore stvara atmosferu misticizma u kojoj se iskazuje tajna ljubav zaljubljenog čoveka. Čovek želi da iskaže ljubav, ali je stidljiv, ne usuđuje se, jer se boji da mu ljubav neće biti uzvraćena. Žena u koju je zaljubljen mu je draga iako zapoveda. Ona postaje kraljica njegovog srca, a on njen sluga u vrtu obojenom ljubavlju prirode.
