Pesma Veze može da se poveže sa shvatanjem Svenderborga, koga je Šarl Bodler čitao. Svenderborg kaže: "Sve stvari koje postoje u prirodi, od najmanje do najveće, jesu saglasja. One su saglasja zato što prirodni svet, sa svim onim što ga čini, postoji i nastavlja da živi prema duhovnom svetu, a i jedan i drugi prema božanskom".
U pesmi Veze Bodler peva kako čovek gazi kroz šumu simbola. Po njemu, "priroda je hram", zato što je ona slika, odraz božanskog sveta. Sve stvari i pojave u prirodi, materijalne i duhovne su povezane jedna sa drugom i usaglašavaju se. Mirisi, boje i zvuci se mešaju i stapaju. Neke od veza koje se stvaraju su prijatne i lepe, dok su ostale previše stimulativne i mogu da dovedu dušu do ekstaze. Svi ti razni zvuci, mirisi i boje sjedinjeni sinestezijom, govore na nov način o vezi između čovekovih čula i njegovog duha stvarajući dramatičan utisak na čitaoca. Šuma simbola kroz koju se može hodati čitavog života je metafora za vezu između svih stvari izvan čoveka sa svim stvarima u njemu. Sve ono što čovek doživljava, vidi i čuje prolazi kroz njegovu dušu. Zato je bitno da čovek posmatra sve i ostvari veze. Hram prirode i šuma simbola u kojoj čovek hoda je osobena metafora za odnos tela čoveka koje je svojevrstan hram u kome je smeštena duša prema onome što ga okružuje.
U središtu pesme Veze su mnoge metafore i poređenja. Šarl Bodler pretače teoriju sinestezije, univerzalne analogije, u pesmu. On peva kako čovek gazi kroz šumu simbola i na neki način zahteva od umetnika da stihovima odgoneta "šumu simbola", da otkriva dubinske analogije kroz koje se mogu najbolje izraziti suštine ljudi i stvari. Upravo zbog ove pesme Šarla Bodlera nazivaju pretečom simbolizma.
