Pero
Nikolaj Gavrilovič Černiševski - Estetički odnosi umetnosti prema stvarnosti
More je lepo; posmatrajući ga, mi ne mislimo da budemo nezadovoljni njim u estetskom pogledu; ali ne žive svi ljudi pokraj mora; mnogi nemaju prilike nijednom u životu da ga vide, a hteli bi da uživaju gledajući ga, - i za njih se prave slike koje prikazuju more. Naravno, kudikamo je bolje posmatrati samo more nego njegovu sliku; ali kad se nema šta bolje, čovek se zadovoljava i gorim; kad se nema neka stvar - čovek se zadovoljava i njenim surogatom.
Votren
Onore de Balzak je u romanu Čiča Gorio prikazao likove koji ne mogu da se posmatraju samo kao pozitivni ili negativni. Tako i Votren, na neki način junak mračnog pogleda na svet, u nekim trenucima ima meko srce, pre svega prema Eženu de Rastinjaku, poštenom i ambicioznom mladom studentu prava iz provincije koji u početku želi da se probije u društvu poštenim radom i upornošću.
Viktor Igo - Drama, savršena poezija
U drami se sve povezuje i zbiva kao i u stvarnosti. Telo tu igra svoju ulogu kao i duša; i ljudi i događaji koji izgledaju naizmence smešni i strašni, ponekad i strašni i smešni ujedno... Jer ljudi od duha, ma koliko bili veliki, uvek nose u sebi životinju koja parodira njihovu inteligenciju. Time se oni približuju čovečanstvu jer su time oni i dramatični.
Suncokreti
Pesma Suncokreti pripada ciklusu Večernje pesme, srpskog pesnika Jovana Dučića. Ova pesma je imaginativno i misaono izvedena iz kosmičke analogije sadržane u imenu biljke iz njenog naslova. U nju je utkana svetlosna simbolika, a njena unutrašnja dramatika počiva na kontrastu svetlosti i mraka.
Žak Prever - Vrt
Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
Ivan Sergejevič Turgenjev - Razmišljanja Sanjina
Nešto nepodnošljivo teško, nesnosno odvratno, opselo ga je poput jesenje tamne noći i on nije znao kako da se oslobodi te tame i te tuge. Na san nije mogao da računa: znao je da neće zaspati.
Predade se razmišljanju... polako, apatično i zlobno.
Anton Pavlovič Čehov - Na ovom svetu nije malo ljudi usamljenih po prirodi
Između ostalog govorili su o tome kako žena seoskog starešine, Mavra, inače zdrava i promućurna seljanka, celog svog veka nije nigde bila dalje od svog rodnog sela, da nikad nije videla varoši, ni železnice, a poslednjih deset godina neprestano je sedela iza peći i samo noću izlazila na ulicu.
Mitke
Pesnik kafanske, bekrijske romantike gazda Mitke, iz drame Koštana je jedan od najzanimljivijih i najosobenijih likova sveta Bore Stankovića. Mitke u sebi najpotpunije nosi Stankovićevo osećanje života i sveta - elegično i nostalgično. Njegova žal za mlados' je vapaj njegovih snova o životu, a čežnja je, bezmerna i beskrajna, i silno intenzivna da prožima celo njegovo biće, određuje ga i daje mu smisao.
Petar Kočić - Moju dušu savladao teški jad: ni svijetla, providna dana, ni mirne, slatke noći
Moj je život maglovit, i kad god nastanu duge, jesenske kiše s namrštenim, mutnim nebom i blatavom zemljom, mene obuzme neodoljiva tuga i nemio, potajan bol koji me silno i nemilosno razdire. Tada me duša zaboli i srce zaželi da se ukloni negdje, daleko, daleko ispod ovog sumornog, teškog neba.
Sonetni venac
Sonetni venac predstavlja osećajni i umetnički vrhunac poezije slovenačkog pesnika Franca Prešerna. Kao Petrarka Lauri, tako i Prešern ispeva Sonetni venac svojoj dragoj, Juliji Primicovoj. U Sonetnom vencu je povezan veliki deo njegovog osećajnog sveta, naročito dve glavne emocionalne komponente njegovog srca: ljubav i rodoljublje.
Pero