Pero
Stevan Sremac - Zonina lepota
Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala, i po pogledima kojima je sretaju i ispraćaju, a i po pesmama u kojima se ime njeno spominje ili koje se radi nje, kao aluzija na nju, pevaju. I Zona je bila, što je sasvim i prirodno, ponosita stoga.
Pesničke slike Sergeja Jesenjina
Sergej Jesenjin je u svojoj poeziji emocionalno izuzetno upečatljivo izrazio mnoge misli, mnoge dileme i osećanja običnog, malog čoveka. Impresivne pesničke slike u njegovoj poeziji su razasute, kao motivi, u okviru jedne šire celine večitih ljudskih, a i večitih tema poezije. Njegove pesme su vrlo jednostavne i snažne, stih melodičan, a izraz pun bogatih i originalnih metafora.
Dodolske pesme
Najstarija obredna pesma je dodolska i pripada kultu božanstva plodnosti. Dodolske pesme su veoma stare narodne lirske pesme koje su nastale u periodu prelaska na stočarstvo i zemljoradnju, kada je čovek bio u presudnoj zavisnosti od atmosferskih prilika i kiše. Pastir ili zemljoradnik je vršio razne obrede i pratio ih pesmom da bi izazvao ili zaustavio kišu.
Momo Kapor - Genije
Čovek mu je tada očinski spustio ruku na rame:
- Reći ću vam nešto, mladiću - kazao je. - Nikada ne umanjujte svoju vrednost u ovoj zemlji.
Hasanaginica
Narodna balada Hasanaginica je nastala sredinom XVII veka u Imotskoj krajini, koja je u to vreme bila u sastavu Otomanskog carstva. Hasanaginica je pre svega poezija o tragičnom sukobu dvoje ljudi koji se vole, i lepa je po onome što kazuje, i po onome što skriva. Njena lepota i zanimljivost motiva bili su stvaralački podsticaj i mnogim umetnicima novijih vremena u pokušaju da njen sadržaj prilagode pozorišnoj sceni i filmu.
Ivo Andrić - Razgovarati s ljudima
Izići na ulicu, za njega je uvek značilo izložiti se. Zavideo je svakom onom ko može mirno i prirodno da prođe glavnom ulicom, idući za svojim poslom, ne misleći o sebi i ne pitajući se da li ga ko gleda ni šta o njemu misli; zavideo mu i mrzeo ga, osećajući se u isto vreme i viši i niži od njega.
Rodion Romanovič Raskoljnikov
Rodion Romanovič Raskoljnikov, glavni junak romana Zločin i kazna Fjodora Mihailoviča Dostojevskog je u sukobu sa svima. On je ubica, ali ubija iz idejnih pobuda, njegova teorija o pravu na prolivanje krvi u ime novih ideja odjek je stavova revolucionara demokrata 60-ih godina XIX veka. Sukob sa svetom se produžuje u junakov sukob sa savešću.
Branislav Nušić - Hajduci
Nisu danas hajduci ono što su bili nekad, u našoj prošlosti. Sad se u hajduke odmeću zli ljudi, koji učine kakav zločin pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teško poštenim radom da teku sebi sredstva za život, pa hoće to da postignu haranjem i pljačkom, ne prezajući ni od zločina.
Isidora Sekulić - Praznina palanačkog života
Usled takvih razgovora upadne ili glas gospa Nolin, ili ona sama. Nije mogla nikada da trpi da dugo buška po njoj misao. Tek skoči, pa je sve prošlo. Treba raditi, posao, gledati. Sažaljenje ju je naročito razdražavalo. - Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! - tako je jedared bacila bombu usred "jauzna", i varošica je to dugo prepričavala.
Dekameron
Đovani Bokačo je stvorio stil italijanske umetničke proze dovodeći do visokog savršenstva malu proznu priču, novelu. Bokačevo delo na kome počiva njegova svetska slava je Dekameron, napisan, približno, 1352-1354. godine. U toj sjajnoj knjizi Bokačo zadaje udar religiozno-asketskom pogledu na svet i daje neobično pun, reljefan i raznovrstan odraz savremene italijanske stvarnosti.
Pero