Artnit

Klaustrofobija se definiše kao strah od zatvorenih prostora. Obično se klasifikuje kao anksiozni poremećaj, koji često rezultira napadima panike. Suočena sa nemogućnošću bekstva, osoba koja pati od klaustrofobije se boji da će se ugušiti, biti zgnječena, izgubiti svest ili izgubiti kontrolu nad svojim postupcima ili mišićima sfinktera.

Objavljeno u Društvo

Slučaj ljubavi i mržnje stječe osobit interes zahvaljujući okolnosti da se protivi uvrštenju u našu shemu nagona. Čovjek ne mora sumnjati u najprisniji odnos između tih dvaju osjećajnih suprotnosti i seksualnog života, ali se mora naravno protiviti tome da ljubav shvati otprilike kao jedan poseban parcijalni nagon seksualnosti u istom smislu kao i neki drugi. U ljubavi bi se radije htjelo vidjeti izraz cjelokupne seksualne težnje, no time ništa ne razjašnjavamo i ne znamo kako treba shvatiti materijalnu opreku te težnje.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 06 Maj 2018 10:55

Deža vi - već viđeno

Deža vi ili već viđeno kako se najčešće prevodi je misteriozni osećaj da je čovek nešto već video, doživeo ili nekoga upoznao čak iako ga vidi prvi put u životu. Ovaj psihološki fenomen je obavijen tajanstvenošću i magijom i za njega ne postoji jedinstveno objašnjenje. Mnoge teorije ga opisuju kao sećanje na san, predznanje, slučajno preklapanje događaja ili čak prošlog životnog iskustva u kome se ponovo razvijaju drevna sjedinjenja.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 22 April 2018 10:46

Potiskivanje ili represija

Potiskivanje ili represija se smatra prethodnikom svih mehanizama odbrane. Poznato je i po nazivu motivisano zaboravljanje i često se određuje kao nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona zbog čega ljudi imaju jako malo kontrole nad njim. Međutim, iako je mehanizmom potiskivanja sadržaj odsečen od svesti, on deluje aktivno i neprekidno iz pozadine nesvesnog.

Objavljeno u Društvo
Utorak, 27 Mart 2018 11:10

Projekcija kao mehanizam odbrane

Projekcija je tendencija projektovanja svog ponašanja, osobina i impulsa na nekog drugog. Iako je to naizgled kompleksan fenomen, on je i jedan od najčešće usvojenih mehanizama odbrane. Nju često koristimo kako bi sebe "odbranili" od nas samih, od neke psihičke opasnosti koja je zapravo deo naše ličnosti, koji nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima.

Objavljeno u Društvo
Utorak, 27 Februar 2018 11:47

Sublimacija kao mehanizam odbrane

Sublimacija spada u zrele mehanizme odbrane, koji su često najkonstruktivniji i najkorisniji odraslima jer podrazumeva podizanje kontrole nad našim željama i pretvaranje negativnog u pozitivno i društveno prihvatljivo. U psihologiji se sublimacija određuje kao preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u društveno prihvatljive i cenjene radnje ili ponašanje, što može dovesti do dugoročne zamene početnog impulsa.

Objavljeno u Društvo
Petak, 02 Februar 2018 12:34

Samoobmana - samozavaravanje

Samoobmana ili samozavaravanje može da se definiše kao čin obmane ili laganja samog sebe. Ona je nesvesni mehanizam koji upravlja našim životom. Često se naziva spoljno maskiranje, pri kojem čovek, potiskuje ili odbija sve sadržaje iz spoljnog sveta koji predstavljaju pretnju njegovoj predstavi o sebi.

Objavljeno u Društvo

Psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. U svojim radovima o psihologiji ličnosti on opisuje prostor (topos) koji je odgovoran za čovekovo psihičko funkcionisanje. Topološki model koji predlaže zasniva se na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Istovremeno psihički život i kompleksnost ličnosti opisuje metaforom o santi leda čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine vode, predstavlja oblast nesvesnog. Po njemu ljudska ličnost se sastoji iz tri elementa, koja su poznata kao Id, Ego i Superego.

Objavljeno u Društvo
Petak, 01 Decembar 2017 11:43

Elektrin kompleks

Elektrin kompleks je psihoanalitički pojam koji opisuje osećaj konkurencije devojčice sa svojom majkom zbog osećanja prema svom ocu. On je uporediv sa muškim Eidipovim kompleksom, a njegovo rešavanje vodi na kraju ka identifikaciji sa istopolnim roditeljem. Pojam Elektrin kompleks je formulisao Karl Gustav Jung prema teoriji svog učitelja Sigmunda Frojda i pojasnio u članku objavljenom 1913. godine u Godišnjaku za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja.

Objavljeno u Društvo

"Iako smo živeli manje-više oskudno, moj je otac uporno tvrdio kako treba da sledim svoje sklonosti i izaberem posao u skladu sa time. Ni u to doba, a ni kasnije, nisam osećao posebnu naklonost prema lekarskom pozivu i delatnostima koje lekar obavlja. Pre svega me je podstakla neka vrsta žeđi za znanjem, ali je ona više bila usmerena na odnose među ljudima, nego na pitanja kojima se bave prirodne nauke.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 3
Vi ste ovde: Home Paleta Prikazivanje članaka po tagu Sigmund Frojd