Artnit

Engleski slikar Stenli Spenser je poznat po opusu koji se uglavnom bavi biblijskim prizorima koji su prikazani u rodnom selu Kukham na obalama Temze, koga je zvao "selom na nebu". Pod uticajem postimpresionizma i Pola Gogena 1912-1913. godine je naslikao sliku Sakupljači jabuka u kolibi na selu Kukham, praznoj kući koju je koristio kao atelje. Seoska idila koja je sakramentalna u svojoj viziji žetve naslikana je živim bojama intoniranim prizvucima radosti življenja. Danas se ova slika nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

(…) Otišao sam u Arl da bih se sreo sa Vinsentom van Gogom, posle upornog navaljivanja s njegove strane. Želeo je, govorio je, da osnuje Atelje Juga, koji bih ja vodio. Taj siroti Holanđanin je bio tako vatren, tako zanesen. Čitanje Tartarena Taraskonca ga je, dakle, ubedilo da postoji neki čudesni Jug, koji treba da se izrazi vatrenim bojama.

Pol Gogen se 1894. godine, verovatno krajem aprila vratio u Bretanju u potrazi za inspiracijom i jednostavnijim, jeftinijim životom. Veruje se da je tamo počeo da slika sliku Bretonsko selo u snegu koja je poznata i po nazivu Bretonsko selo ispod snega, pre nego što je ponovo otišao u Pariz 14. novembra 1894. godine. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

od Žila Irea

Članak što ga je nedavno objavio naš vrsni saradnik Oktav Mirbo o Polu Gogenu veoma me je zainteresovao za tog čoveka i njegovo delo. Bili su mi ga pokazali, pre mesec dana, na banketu simbolista, i ja sam sačuvao veoma živo sećanje na tu lepu zagasitu glavu, uokvirenu dugom kovrdžavom kosom, zapaljenom jasnom, blagom i toplom svetlošću, njegove duboke oči, njegove mornarske oči, ogrezle u san. Ali ja sam hteo da ga upoznam, razgovaram s njim, a naročito da upoznam njegovo slikarstvo. (...)

Do 1880. godine Pol Gogen je još uvek radio kao berzanski posrednik i slikao u svoje slobodno vreme. Na slikama iz tog perioda, kao i na slici Mrtva priroda sa voćem i limunovima koju je naslikao oko 1880. godine, koristio je impresionistički stil. Ova mrtva priroda otkriva Gogenovu prirodnu tehničku veštinu sa četkicom i platnom. Danas se slika nalazi u muzeju Langmatt u Badenu.

Kada se Pol Gogen vratio u Pariz 1. septembra 1893. godine, nakon svog prvog boravka u Polineziji, odlučio je da predstavi tahićanske radove i da opravda svoju "animalnu" sliku. Ali, izložba njegovih najvećih tahićanskih remek-dela nije bila toliko uspešna koliko je on to želeo. Njegov Autoportret sa šeširom iz 1893-1894. godine, obnovljen afirmacijom njegovog pobunjenog duha smatra se kao odgovor na ovaj neuspeh. Danas se ova slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Pol Gogen je naslikao sliku Beli konj 1898. godine, tokom svog drugog boravka na Tahitiju. On je voleo da luta kroz selo i istražuje planine i šume u unutrašnjosti. Iako su ga ova zabačena mesta prepuna sa raznovrsnim vrstama divljih životinja i biljaka zadivila, scena na slici Beli konj nije uzeta iz stvarnog života i ona je imaginarna, sintetička vizija tahičanskog pejzaža, koja stvara utisak rajskog spokojstva. Danas se ova slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Uprkos želji da prikaže život na Tahitiju, prve slike Pola Gogena su bile neprirodne. Sliku Obrok, poznatu i po nazivu Banane naslikao je u prvim mesecima nakon dolaska na Tahiti, 1891. godine. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Pol Gogen je sa svojim dletom otišao u Okeaniju. Razočaran što nije više mogao naći autentične umetničke predmete, vežbao je sa priborom napravljenim od drveta guava pre nego što je izvajao komad čeličnog drveta, skulpturu Idol sa školjkom u septembru 1892. godine. Ova skulptura se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

U ovom trenutku slikam jedno platno od 50 cm; žene koje skupljaju morsku travuljinu na obali mora. One su poput kutija poređanih po visini na rastojanju, u plavim haljinama i sa crnim kapama, i to uprkos ljutini zime. Đubrivo koje one sakupljaju da bi nađubrile svoju zemlju, oker boja potočića sa riđim odsjajima. Pesak ružičast a ne žut, verovatno zbog vlage - more zagasito.