Artnit

Šta li smekšava civilizacija u nama? Civilizacija izrađuje u čoveku samo mnogostranost osećanja, i... apsolutno ništa više. A razvitkom te mnogostranosti čovek će doći možda i dotle: da će pronaći nasladu i u prolivanju krvi. I toga je već i bilo! Jeste li primetili, da su najutančaniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanija gospoda, kojima razne Atile i Stenjke Razini nisu bili ni za mali prst; i ako ne padaju tako jako u oči kao Atila i Stenjka Razin, to dolazi samo otuda što ih često sretamo, što su suviše obični i svakodnevni.

Objavljeno u Društvo

Kad bih bio izdajica, mogao bih vam lepim rečima zamazati oči da ne vidite nesreću što preti. Ali ja sam sam kriv za položaj u koji smo zapali. Dovoljno sam karakteran da to priznam pred vama. Ako me pitate kako sam mogao toliko da se zaboravim - imate puno pravo da mi postavite ovo pitanje -, moram vam na svoju sramotu odgovoriti: Zaboravio sam se zato što sam zaboravio reči našeg velikog učitelja Monga, koji veli: "Oni delaju a ne znaju šta čine; imaju navike a ne znaju zašto ih imaju; hodaju celog svog života a ipak ne poznaju svoj put: takvi su oni, ljudi iz gomile."

Objavljeno u Društvo

Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.

Objavljeno u Društvo

- Sve si, i u svemu. Prijatelji tvoji te poštuju! Često si njihova radost, a tvome srcu se čini da bez njih ne bi moglo ni postojati; pa ipak... da ti sada odeš, rastaneš se s ovim krugom, da li bi oni, i koliko bi dugo osećali prazninu koju bi tvoj nestanak ostavio u njihovoj sudbini? Koliko dugo?

Objavljeno u Pero

Civilizovan čovek se mnogo udaljio od kruga svog normalnog života. On je postepeno stvorio i razvio neke navike, koje su slične navikama pčela, tj. da se prilagodi svom svetu košnica. Zato često vidimo kako savremeni ljudi trpe od “ennui“ - dosade, svetskog “zamora“, duha koji se buni protiv svoje sredine bez opravdanih razloga.

Objavljeno u Društvo

“Razume se da nije. Žive kao idioti i mašine uvek, i kad rade i u slobodnim časovima. Kao idioti i mašine, ali uobražavaju da žive kao civilizovana ljudska bića, pa čak i kao bogovi. Prvo ih treba naterati da priznaju da su idioti i mašine u radnom vremenu. “Pošto je takva naša civilizacija,“ to biste im morali reći, “morate provoditi osam od dvadeset i četiri časa kao mešavina između budale i šivaće mašine. To je vrlo neprijatno, znam; to ponižava i odvratno je. Ali tako je.

Objavljeno u Društvo

- Dragi moji mladi ljudi! Vi danas odlazite iz ove kuće, u kojoj ste naučili koliko je dvaputdva i kakav je značaj zakona sile i otpora. Vi ćete otići odavde i skinućete sa sebe teret za koji su mnogi od vas verovali da ga je bilo teško nositi. Ali život napolju natovariće vam drugi teret i naučiće vas drugim zakonima. Vaši dragi roditelji i ono malo dobrih ljudi, koje već znate ili ćete ih tek naći, sigurno će vam pomoći da naučite kako se uče novi zakoni života.

Objavljeno u Pero

Život ne trpi ponavljanja koja nemaju za cilj učvršćivanje sebe (kao u vreme ranog detinjstva, ili i kasnije) u relativnoj sigurnosti postojanja, kada ponavljanje neke radnje, misli ili osećanja stvaraju neophodan identitet u čoveku, obezbeđujući mu relativnu sigurnost egzistencije. U svim drugim slučajevima jednoobrazno ponavljanje neke radnje ili misli koja dugo traje, stvara u čoveku teško podnošljivo, za neke i nepodnošljivo osećanje dosade.

Objavljeno u Društvo
Ponedeljak, 06 Avgust 2018 10:19

Emil Sioran - Mi, trogloditi...

Vrednosti se ne nagomilavaju: jedan naraštaj donosi nešto novo samo na taj način što poništava ono što je bilo jedinstveno kod prethodnog pokoljenja. To još više važi kad je reč o sledu epoha: Renesansa nije uspela da “spase“ dubinu, maštovitost i divljaštvo Srednjeg Veka; Vek Prosvećenosti, sa svoje strane, preuzeo je od Renesanse samo osećanje univerzalnosti, bez patetike, koja je davala pečat fizionomiji Renesanse. Moderne varke gurnule su čoveka u vrtlog egzistencije: on je u njima izgubio svoje večne osnove, svoje “suštastvo“.

Objavljeno u Društvo

Premda proporcija profesionalnih i ljudskih osobina, s jedne strane, i ličnosti, s druge, kao preduslova za uspeh varira, “faktoru ličnosti“ uvek pripada odlučujuća uloga. Uspeh uveliko zavisi od toga koliko se uspešno osobe prodaju na tržištu, kakav utisak ostavlja njihova “ličnost“, koliko su lep “paket“; od toga da li su “radosni“, “bučni“, “agresivni“, “ambiciozni“; nadalje od toga kakva su zaleđa njihove porodice, u kojim su klubovima članovi i da li poznaju “prave“ ljude.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 8
Vi ste ovde: Home Paleta Prikazivanje članaka po tagu čovek