Ubrzo nakon što je slika Akt silazi niz stepenice završena, odbijena je od strane Pariskog salona nezavisnih umetnika. Smatralo se da se Dišan ismeva kubizmu, a najviše je kritikovan naslov koji je napisan duž ivice slike. Kasnije je slika izlagana na više izložbi, pod istim naslovom i uvek je izazivala skandal u umetničkim krugovima.

Na slici Akt silazi niz stepenice potpuno je odbačen naturalistički izgled akta i ne postoje njegovi jasno izdefinisani oblici. Dišan je raščlanio žensku figuru u profilu na više delova, odnosno pokreta i, istovremeno, ih prikazao u silaženju niz stepenice. Naslikano je jedno određeno stanje pokreta u kome ima reda i predvidljivosti. Apstraktne linije stvaraju ritmički osećaj kretanja kroz dvadesetak različitih statičnih položaja u spuštanju. Geometrijski oblici ukazuju na kretanje delova tela i ritmičko napredovanje figure u prostoru. Udovi su naglašeni oker tonovima i tako je povećan osećaj kretanja napred. Na taj način Dišan je uspeo da jednim pogledom predstavi akt iz više momenata i da svom delu vitalnost. Osim pokreta, sve ostalo na slici je tajanstveno: okolina, a posebno žena-mašina. Ona je jedna poetična mašina, neodređena po obliku i funkciji, i njeno prisustvo je nedokučivo. Upotreba boja na slici je minimalistička. Prisutni su žućkasto-smeđi tonovi, čime je još više naglašena tajanstvenost slike.

Marsel Dišan o slici Akt silazi niz stepenice, koja je bila veoma bitna za njegovu umetničku karijeru kaže: "Želeo sam da stvorim statičnu sliku kretanja. Kretanje je apstrakcija, оduzimanje je artikulisano unutar slike, bez našeg znanja, bilo da se stvarna osoba ili ne spušta stvarnim stepenicama. U osnovi pokret je u oku posmatrača koji ga inkorporira u sliku."

Slika Akt silazi niz stepenice predstavlja novu epohu u estetici slikarstva koju obeležava rasplinjavanje oblika. Kombinujući tehnike kubizma, futurizma i fotografije Marsel Dišan je stvorio sliku koja će sigurno da izaziva kontraverze i budi interesovanje i u godinama koje dolaze.