Slika Treći maj 1808. prikazuje pogubljenje jedne grupe madridskih građana. Francuski vojnici okrenuti leđima od posmatrača pucaju u građane iz neposredne blizine. Centralna figura na slici je mlad čovek koji kleči na kolenima sa rukama ispruženim u vis. Na dlanovima njegovih ruku se vidi tetovaža sa palmama. On nosi belu košulju i oker-žute pantalone. Okružuje ga sedmoro ljudi koji čekaju na pogubljenje, a na njihovim licima se vide različite emocije. Neki ljudi pokrivaju svoje oči, drugi se mole, a jedan pokriva uši. Tu je i monah koji se moli. U prvom planu ispred ove grupe ljudi su leševi onih koji su već pogubljeni. Tri mrtva čoveka su u lokvi krvi, a krv se uliva u centralni deo kompozicije, ispred centralne figure mladog čoveka u beloj košulji.
U pozadini se naziru obrisi osuđenih na smrt koji čekaju svoj red da stanu pred streljački stroj, dok se u poslednjem planu u daljini vidi crkva ili katedrala i verovatno Madrid.
Goja koristi zemljane tonove na slici da bi dočarao veoma sumorno raspoloženje. Bleštavi kolorit, široki tačni potezi četkicom naglašavaju tragičnost događaja, ali i veru ljudi osuđenih na smrt.
Fenjer osvetljava pogubljenje i stvara snažan kontrast tame i svetlosti. Ova dramatična noćna svetlost se vidi na centralnoj figuri ili fokalnoj tački mladog čoveka sa ispruženim rukama. Linije puški vode oko posmatrača ka fokalnoj tački, centralnoj figuri. Njegove ispružene ruke formiraju "V" liniju koja se ponavlja na njegovoj kragni i pantalonama. Тu je takođe i ugaona ili "V" linija koju formira fenjer koji osvetljava scenu. Svetla i tamna linija u pesku prostorno razdvajaju dve grupe. One odvajaju Špance od francuskih vojnika u senci čija lica se ne vide, dok se na Špancima vidi strah, bol, prkos, verovanje. Tu je i osećaj zamke koji stvaraju linije planina koje kao da drže Špance u prostoru.
Glavna figura, mladog čoveka u beloj košulji se pojavljuje na slici kao veća od života. Meko svetlo iza njega stvara osećaj duhovnosti. On stoji sa Špancima i simbolizuje njihovu hrabrost i veru. Elemenat vremena na slici je veoma zanimljiv. Goja predstavlja sadašnjost - figura u koju trenutno pucaju, prošlost - mrtvi ljudi u lokvi krvi i budućnost - dug niz ljudi koji su spremni da se bore za svoja uverenja i prkose agresoru koji pokušava da ih uništi.
Slika Treći maj 1808. ima svu osećajnu snagu religiozne umetnosti, samo što ovi ljudi umiru za slobodu, a ne za carstvo nebesko; i što njihovi dželati nisu zastupnici Satane, već političke tiranije - stroj bezličnih automata, neosetljivih prema očajanju i prkosnom preziru svojih žrtava. Isti taj prizor odigraće se bezbroj puta u savremenoj istoriji. S vidovitošću genija, Francisko Goja je stvorio sliku koja je postala univerzalan, ali i užasan simbol savremenog doba.
